Han

Harodnost Han je najmnogoljudna medju 56 narodnosti u Kini, ujedno i u svetu. Ova narodnost ima istoriju dugu od 5 hiljada godina. Od dinastije Han ona je dobila ime Han. Ova narodnost ima svoj jezik i slova. Kineski jezik pripada kinesko-tibetskoj porodici. Ima 8 dijalekata, zajednički jezik je kineski standardni jezik. Kineski hijeroglifi su najdrevnija slova u svetu. Postoji ih više od 80 hiljada, a stalno se koristi oko 7 hiljada.

Osnovna struktura hrane pripadnika narodnosti Han je pirinač i pšenično brašno. Oni su se navikli na tri obroka dnevno. Sem toga, kukuruz, sirak, proso i slatki krompir su postali sastavni deo glavne hrane u različitim područjima Kine. Ukusi hrane pripadnika narodnosti Han otprilike su: slatki u južnom, slani u severnom, ljuti u istočnom i kiseo u zapadnom delu zemlje. U Kini je formirano 8 porodica kulinarstva.

Alkoholno piće i čaj su dve glavne vrste pića kod pripadnika narodnosti Han. Kina je rodni kraj čaja.Kultura alkoholnog pića i čaja je drevna u Kini. U različitom godišnjem dobu se pije različito piće od voća. Narodnost Han proslavlja mnoge praznike, medju kojima je najsvečaniji tradicionalni praznik lunarne Nove godine. Pored ovog se proslavljuju praznik fenjera 15.januara po lunarnom kalendaru, praznik mrtvih 5.aprila ,praznik Duanvu 5.maja po lunarnom kalendaru i praznik Meseca 15.avgusta po lunarnom kalendaru.

Narodnost Džuang

Džuang je najmnogoljudnija narodnost medju nacionalnim manjinama u Kini.Pripadnici ove narodnosti koncentrisano žive u Guansi-džuanskoj autonomnoj pokrajini na Jugu Kine. Oni koriste kineski jezik koji pripada kinesko-tibetskoj porodici.Ova narodnost ima dugu istoriju i urodjenička narodnost na Jugu Kine. Pre nekoliko desetina hiljada godina, predaci narodnosti Džuanga su živeli na Jugu Kine. Godine 1958. osnovana je Guangsi-džuanska autonomna pokrajina. Pripadnici ove narodnosti se bave uglavnom poljoprivrednom proizvodnjom. Oni gaje pirinač i kukuruz. Obdareni su za pevanje. Prefinjeni brokat «Džuang» je tradicionalna umetnička rukotvorina ove narodnosti. U prošlosti pripadnici ove narodnosti su ispovedali verovanje u natprirodne sile. Nakon dinastija Tang i Sung, budizam i taoizam, a zatim hrišćanstvo i katolicizam su uneseni u područja Džuanske narodnosti.

Narodnost Mandžur

Pripadnici narodnosti Mandžura žive u svim krajevima zemlje, a najviše u severoistočnoj provinciji Liaoningu. Ova narodnost ima svoj jezik koji pripada altajskoj porodici. Pošto ima tesne veze sa pripadnicima narodnosti Han, Manžuri koriste kineski jezik. Oni ispovedaju šamanizam. Pre 2 hiljade godine, preci ove narodnosti su živeli u srednjem i donjem toku reke Hajlongđianga i u slivu reke Usuli. U 12.veku naše ere narodnost Manur je uspostavila dinanstiju Đin. Godine 1583. stvorila mandžursko pismo, a l635.godine je dobila naziv « narodnost Mandžur». Godine 1644. vojska dinastije Ćing ušla je u Mandžuriju, te ova dinastija je postala poslednja feudalna dinastija u Kini. Posle 1911.godine ova narodnost dobila zvanični naziv « narodnost Madžur». Mandžuri su dali značajan doprinos ujedinjenju domovine,eksploataciji pograničnih područja i njihovom privrednom i kulturnom razvoju.

Narodnost Huej

Narodnost Huej ima više od 9 miliona i 800 hiljada pripadnika. Oni koncentrisano žive u Ninsja-huejskoj autonomnoj pokrajini u severozapadnom delu Kine. Moše se tako reći da u svim krajevima Kine žive pripadnici narodnosti Huej. Veliki broj pripadnika narodnosti Huej koristi kineski jezik. Pojedini pripadnici ove narodnosti dobro znaju arapski i persijski jezik. U 7.veku naše ere arapski i persijski trgovci su došli u Kinu zbog trgovine , a zatim su ostali u gradovima Guandžou , Čuandžou i drugim mestima u jugoistočnom primorju Kine. Nekoliko stotina godina nakon toga su oni postali deo pripadnika narodnosti Huej. Sem toga, početkom 13.veka zbog rata velika količina ljudi iz Centralne Azije i Persije i Arapa je premeštena u severozapadni deo Kine od kojih je formirana narodnost Huej. Pripadnici narodnosti Huej ispovedaju islam. U mestima gde žive pripadnici ove narodnosti ima džamija. Oni imaju svoje običaje i navike. Nivo privrede i kulture narodnosti Huej je visok. Ova narodnost je igrala važnu ulogu u razvoju istorije Kine.

Narodnost Miao

Narodnost Miao ima oko 8 miliona i 940 hiljada pripadnika koji koncentrisano žive u provincijama Guejdžou, Junan, Sečuan, Hunan, Hubej, Guandong i Guansi-džuanskoj autonomnoj pokrajini. Pripadnici narodnosti Miao ima svoj jezik koji pripada kinesko-tibetskoj porodici. Godine 1956. je formirano jedinstveno pismo narodnosti Miaoa. Ova narodnost ima drevnu tradiciju. Pre 4 hiljade godina imala je beleška o tome u istorijskim knjigama. Pripadnici narodnosti ispovedaju verovanje u pretke, odnosno imperatore Huang i Jen. U istoriji zbog rata, bolesti, gladi i drugih razloga, pripadnici ove narodnosti neprestano su premešteni. Zbog toga oni su podeljeni na razne vrste po njihovim dijalektima, nošnjama i običaju. Pripadnici ove narodnosti ispovedaju verovanje u natprirodne snage. Oni se bave gajenjem zemljoradnih kultura, kao što su pirinač i kukuruz, lekovitih biljaka, kao što su gutaperka, pseuto-ženšen i drugi, kao i privrednih kultura kao što su tung, uljane repice i drugi.

Narodnost Ji

Narodnost Ji ima više od 7 miliona i 700 hiljada pripadnika koji žive u provincijama Junan, Sešuan i Guejdžou i Guansi-džuanskoj autonomnoj pokrajini. Oni koriste jezik svoje narodnosti koji pripada kinesko-tibetskoj porodici.Zbog učestalih kontakata sa pripadnicima narodnosti Han, veliki broj pripadnika narodnosti Ji dobro zna kineski jezik. Ova narodnost je formirana pre 2 hiljade godine. Unutar ove narodnosti dugo godina je održao kmetovski sistem. Osnivanjem nove Kine u 1949.godini je postepeno eliminisan ovaj sistem. Početkom dinastije Ćing pripadnici ove narodnosti su počeli da ispovedaju taoizam.

Narodnost Mongolija

Narodnost Mongolija ima više od 5 miliona i 800 hiljada pripadnika. Oni koncentrisano žive u autonomnoj pokrajini Unutrašnjoj Mongoliji, Sinkjang-ujgurskoj autonomnoj pokrajini i provincijama Ćinhaj, Gangsu, Hajlongđiang, Đilin i Liaonin. Pripadnici ove narodnosti koriste mongolski jezik koji pripada altajskoj porodici. Još za vreme dinastije Tang, Mongolija je naziv jednog od mnogobrojnih plemena. Godine 1206 Džingis-kan je postao osnivač ogromne mongolske feudalne imperije i najpre je ujedinio mongolska plemena i osnivao državu Mongoliju čime je na severnom delu Kine nastala narodnost Mongolija. Zatim je Džingis-kan ujedinio Kinu i osnovao dinanstiju Juan. Veliki broj pripadnika narodnosti Mongolije ispoveda lamaizam. Pripadnici ove narodnosti dali su veliki doprinos u političkoj, vojnoj, privrednoj, naučno-tehničkoj, medicinskoj , kulturnoj, umetničkoj i oblasti astronomije.