Zimski solsticij je jedna od 24 sezona po lunarnom kalendaru u poljoprivrednoj godini, a takođe i jedan od tradicionalnih praznika Kineza. Još pre 2700 godina, odnosno u drevnom kineskom dobu ''proleće i jesen'' je bila sezona koja se zvala ''zimski solsticij'' odnosno zimska sunićeva promena a u kineskom ''Dong Dži''.

U kineskom jeziku ''Dži'' znači tačka minimuma ili maksimuma. To ne znači da je tempetatura na dan zimskog solsticija na najnižoj tački, već zavisi od položaja i kretanja Sunca na godišnjoj putanji, odnosno od udaljenosti od ekvatorijalne ravni. Na severnoj polulopti naše planete, dan zimskog solsticija je najkraći, a posle zimskog solsticija, dan postaje sve duži.

Prema starim knjigama, kada stigne zimski solsticij, imperator i njegovi ministri bi obično uživali u muzici 5dana. U pojedinim porodicama takođe se sviralo na muzičkim instrumentima. Tog dana, imperator bi pozvao astronomske stručnjake na proveravanje kalendara. Istovremeno na dan zimskog solsticija je održava obred u čast Neba. Čuveni hram Neba u Pekingu je bio mesto gde je imperator prinosio žrtve na dan zimskog solsticija.

U drevno doba postojao je običaj da se uzajamno čestita zimski solsticij, praznična atmosfera je bila veoma topla. Ujutro tog dana, ljudi su ustali ranije nego obično. Oni su nosili prazničnu nošnju i čestali su praznik jedno drugome. Zimski solsticij se zove u narodu i početak zimske hladnoće. Običaj je da se od svog dana započne odbrojavanje ''devetica''. 9 dana čini jednu devetinu. Prvih devet dana se zove prva devetica a zimski solsticij je početak prve devetice. Drugih devet dana se zove druga ''devetica'' i tako redom. Postoji ukupno 9 devetica. Nakon 81 dan, odnosno kad se izbrojilo svih 9 devetica, procveta breskva, vreme je umereno.

U narodu postoji jedna pesmica kojoj se slikovito opisuju promene vremena u toku 81 dana od nastupanja zimskog solsticija. Ruka se na pruža u prvoj i drugoj devetici. Pas i mačka spavaju zajedno u trećoj i četvrtoj devetici. Vrba prokljava u petoj i šestoj devetici. Led se topi u sedmoj devetici. Divlja guska se vraća sa Juga u osmoj devetici, a zima se završava krajem 9.devetice i počnje proleće.

Običaj je u narodu da od dana zimskog solcijuma počne da se crta slika ''zimsko doba''. Prvo se crta jedna zimska trešnja, sa 81-dnom laticom koje simbolišu 81 dan od početka zimskog solsticija. Prvog dana od zimskog solsticija, svakog dana se boji po jedna latica zimske trešnje. Proleće stiže kada je obojeno svih 81 latica. Ljudi bi često bojili gornji deo latice kada je vreme oblačno, donji deo kada je vreme vredno, levu stranu dok vetar duva, desnu kad pada kiša, a centar kada pada sneg. Na taj način, odbraji se 81 dan i nastaje zanimljiva meteorološka karta. Ova slika sliži kao svojevrsni zapis meteoroloških prilika.

Inače, Sunce na svojoj godišnjoj putanji zauzima neke karakteristične položaje. Prema naučnicima, to su tačke kada ono dostiže najvišu i najnižu podnevnu visinu, letnji i zimski solsticij i izmežu toga, tačke kada Sunce ima neku srednju podnevnu visinu, prolećna i jedenja ravnodnevnica. Kretanje Sunca je veoma pouzdan podatak i trenuci kada se ono nađe u jednoj od pomenutih tačaka označava i početak odgovarajućeg godišnjeg doba. Dnevni narodni ih su određivali sa priličnom tačnošću.