Kina je mnogonacionalna država. Pored nacionalnosti Han, u Kini živi još 55 nacionalnosti, Elunčun, Davor, Mjiao, Jao, Đin su samo neke od njih. Razne nacionalnosti imaju različite jezike, pisma i načine života, ali većinanjih isto kao i nacionalnosti Han proslavlja praznik proleća.

Pripadnici nacionalnosti Davor žive na severoistoku Kine. I oni isto kao i pripadnici nacionalnosti Han za vreme praznika proleća imaju naviku da se međusobno zvanično pozdravljaju, i čestitaju jedni drugima. Ljudi obuku u nova odecla i uzajamno se posećuju. Novogodinji specijalitet je ''Niangao'' čije je jedno od značenja visok. Poslužujući Niangaoom goste domaćin želi prijateljima još viši standard života u novoj godini. Praznik proleća se slavi pola meseca. Tokom praznika pripadnici ove nacionalnosti organizuju sportska nadmetanja i umetnilčke programe.

Mongolska nacionalnost drugim običajima proslavljuje praznik proleća. Uoči praznika, sve porodice se opskrbe dovoljnom količinom jagnjetine, razne mlečne hrane i rakije. U novogodišnjoj večeri, svi članovi porodice u novoj nacionalnoj nošnji sedeći u centru satora čekaju dolazak nove godine. Počev od ponoći ljudi počinju da jedu i piju. Po običaju, kako noć odmice ljudi sve više jedu i piju sve bolje, i sve se više dodaje meso i rakija, to simbolizuje da će u idućoj godini biti hrane i rakije u izobilju. Ujutro prvog dana Nove godine, jasući na konju ljudi počinju da posećuju prijatelje i rodbine. Ulazeći u sator, mladi moraju da kleknu pred starima u znak pozdrava. A zet domaćina da počasti goste mesom i rakijom. Tada domaćin i gost zajedno pevaju i igraju.

Nacionalnost Džuang živi u južnom delu Kine. Pripadnici ove nacionalnosti nazivaju praznik proleća praznikom Nove godine. Ova nacionalnost ima naviku da slavi poslednji dan novogodišnjeg meseca. Pripadnici nacionalnosti Džuang nazivaju ovaj običaj proslavom kasne Nove godine. Prema predanju, pre 100 godina, naoružana seljačka snaga ove nacionalnosti pobedivši neprijatelje vratila se kući. Nova godina je već bila prosla, u čast svojih heroja, seljaci su odlučili da ponovo proslave Novu godinu i ova navika je ostala sve do danas.

Pripadnici nacionalnosti Buji naseljuju jugozapadni deo Kine. Oni celu noć proslavljaju Novu godinu. Čim svane, devojke odmah idu po vodu. Ko prva donese kantu vode, biće najvrednija u novoj godini. Pripadnici nacionalnosti Jinpo koji tgakođe žive u jugozapadnom delu Kine, tokom Nove godine organizuju takmičenje u gađanju u metu. Devojke su organizatori i sudije takmičenja. One svilene kesice—simbol sreće izvezena šarenim cvećem u sa jednim metalnim novčičem unutra, nekoliko semena prosa i nekoliko bisera okače na vrh bambusovog stapa. A momci gađaju ove kesice. Ko prvi pogodi dobija kao nagradu—jednu čašu rakije.

Još pre praznika proleća, pripadnici nacionalnosti Ha Ni počinju pripreme za doček Nove godine. Žene prave nacionalnnu hranu Zangpa—hleb od lepljivog pirinča. A momci od bambusa prave ljudske koje su visoke 15 metara. Za vreme praznika, i muško i žensko, staro i mlado svi se igraju ljuljaskama, i u svim selima vlada topla i idilična atmosfera. Za vreme praznika proleća, mladi ljudi nacionalnosti Mjiao igraju igru oranja sa po tri mladića u jednoj ekipi. Jedan imitira vola, drugi drži plug, a treći kopa iza njih. Oni izvode ovaj program posećujući jednu po jednu porodicu i želeći bogatu žetvu u novoj godini.

Pripadnici nacionalnosti Gaošan na Tajvanu imaju svoj običaj. Za vreme novogodišnje noći, svi članovi porodice sede okolo okrugle trpeze uživajući u novogodišnjem loncu. Žene obično ne piju, ali oprazniku moraju da popiju malo radi sreće. Povrće se tada ne seče, samo se ispere i kuva se sa korenom, čime mladi žele roditeljima dug život. Ako ko od članova porodice nije moga da stigne do kuće, za trpezom mora da se ostavi stolica za njega, što označava čeznja porodice za njim.