Ova priča je o toleratnom i velikodušan kralj Džuangvang u kraljevini Ču tokom perioda proleća i jedeni u sednom veku pre naše ere. On je konačno postao uspešni vladar uz pomoć svojih ljudi.

Kralj Džaungvang je hrabri i presudan čovek. Kraljevina Ču je postepeno postala veoma snažna uz njegovo upravljanje. Jednog dana, on je priredio banket svim službenicima. Njegove konkubine su i prisustvovali banketu. Svaki od njih je dobro proveo na banketu i noć je bila. Mnogo ljudi je pijano. Kralj Džuangvang je odredio dve njegove omiljene konkubine da posluži rakija službenicima. Tada je iznenadno duvao vetar i sveća ugušena. U mraku jedna od njih je osećala da ima nekog da ju pomiluje po ruci. Ona nije mogla da ga identifikovala u mraku, ali je kršila kite na njegovoj kapi i vratila se kod kralja da ga kaže što se dešavalo. Ona je zatražila od kralja da upali sveću tako da može da identifikuje tog čoveka. Ali ona je veoma iznenadila što je kralj učinio odluku da niko ne može da upali sveću, po njegovima rečima, pijanje u mraku je veoma interesantno. Žurka je završena i svi su veoma veseli i izgleda veoma smešno. Kape i odela su postale prtljave.

Nakon banketa, konkubine su kralja pitale zašto ne kazni tog čoveka. Pošto po tadašnjem zakonu, takav čovek je verovatno naneo smrtnu kaznu. Kralj Džuangvang je kazao:''ja sam održao banket za moje službenike. Ukoliko bi ubio nekog od njih zbog ovake sitne stvari, ova će biti u suprotskoj strani moje originalne volje.''

Kasnije, kralj Džuangvang je zbio rat protiv kraljevine Ženg. General nazvan Tang Điao je veoma hrabri u svim borbama. Njegova hrabrost je uvelikom podsticala moral drugih vojnika, na kraju kraljvina Ču je porazila kraljevinu Ženg i uzela njen glavni grad. Inače, Tang Điao je čovek koji je pijen i pomilovao konkubinu po ruci tokom žurke. On je toliko hrabri tokom rata kao uzvrat kralju za njegovu dopuštenosti.