Tradicionalna kineska medicina ima dugu istoriju u kojoj se pojavio veliki broj poznatih medicinskih naučnika. U 16-om veku tokom dinastije Minga, poznati medicinski naučnik, koji se zove Li Šidžen, je napisao kompendijum farmakologije koja je još nazvana farmakopejom. A Li Šidžen je kao jedan od najčuvenijih medicinskin naučnika u istoriji Kine.

Li Šidžen je 1518.godine rođen u Ćidžou-u u provinciji Hubej. Ćidžou je bogat lekovitim biljkama. Li Šidžen je u svojoj 23-oj godini počeo da uči medicinu od svog oca, koji je takođe čuven lektor. On je uvek posetio lovace, ribare i seljake koji se bavi medicinskim biznisom i od njih je stekao specijalne recepte i nove biljke. On je napravio eksperimente u svom telu prirodnim biljkama kad je učio antične medicinske knjike. Posle 10 godina, on je postao veoma čuven lektor.On je na poziv došao u glavni grad i zaposlen kao carski lektor. Pošto nije interesovan da traži eliksir za cara, on je napustio carsku palatu i vratio se kući.

Kad je sakupljao lekovite stvari i praktikovao te lekove, on je našao da je u mnogo antičnih medicinskih knjiga postojao nešto što nije tačno. Neke lekovite biljke nisu tačno kategorisane, a u nekim knjigama grešno je nacrtan efekt nekoliko biljaka. Zbog toga je u svojoj 35-toj godini, Li Šidžen je počeo da napiše svoju medicinsku knjigu.

Li Šidžen je potrošio više od 30 godina da napiše kompedijum farmakologije cim je učinio veliki doprinos medicinskom razvoju u drevnoj Kini. Kineska farmakološka teorija i praksa su dostige na još novi nivo uz pomoć ove farmakopeje.

Istaknuti rezultati ove farmakopedije se nalaze u tim oblastima. Prvo, ona je bacila staru klasifikaciju medicinskih materijala, a umesto toga je uzeo novu klasifikaciju bazirana na 60 vrsta u 16 klasa. Evropski naučnici je napravili tu novu klasifikaciju za lekovite biljke 200 godina kasnije. Drugo, ona je popravila greške u prošlim medicinskim knjigama. U toj knjizi je zabeležano više od deset hiljada recepata, međutim treće četvrtine je nove.

Nakon izdanja ove kompendijuma, njegova vrednost je brzo saznanjena. Tokom protekla 4 veka, ova farmakopedija je često štampana i prevedena na drugim jezikama. Njena uticaj je distigao u Aziju, Evropu i Ameriku.