U periodu «Proleće i jesen» pre 2500 godina, mnoge kraljevine u Kini koje su bile pod vladavinom centralne vlade dinastije Džou su iz godine u godinu pokretale ratove, a borbe među raznim klasama i slojevima bile su veoma žestoke. U međuvremenu, pojavile su se i razne škole mišljenja koje su predstavljale interese raznih klasa i slojeva.

Laozi se rodio u kraljevini Ču. Njegovo izvorno ime je Li Er, a potomci su ga prozvali Laozi iz poštovanja. Prema zapisima u starim knjigama, Laozi je bio visok čovek sa velikim ušima i očima. On je bio zadužen za dokumeta i obredne knjige što mu se dalo priliku da pročita raznovrsne knjige iz kojih je mnogo naučio. Drugi tadašnji mislilac i filozof Konfučije je gajio veliko poštovanje prema Laoziju. Prema predanjima, kad je Konfučije bio mlad, on je u više navrata posetio Laozija i postavljao mu pitanja u vezi sa obredima. Zbog borbe za vlast unutar dvora dinastije Džou, knjige i dokumenti su bili ukradeni ili uništeni i tako je Laozi izgubio posao.

On je tada odlučio da napusti bučni grad i da živi daleko od njega. Kad je prolazio kroz jednu klisuru, sreo ga je jedan funkcioner koji je već dugo gajio poštovanje prema njemu. Zatražio je od Laozija da za njega napiše knjigu. Laozi je to obećao i ispunio obećanje. Napisao je delo pod nazivom «Knjiga o moralnosti». Posle toga, prošao je klisuru i živeo u izolaciji. Pošto se Laozi koncentrisao samo na svoja proučavanja morala i živeo jednostavanim načinom života, zapisi o njimu su veoma retki jer su ga potomci upoznali samo po njegovom delu «Knjiga o moralnosti».

Možda je zato i dobila ime po autoru - Laozi. Ona ima više od 5000 karaktera, a u njoj su predstavljena njegova razmišljanja o materijalizmu. Zato je ona jedno od značajnih baština drevne kineske kulture. Moral ima više značenja, ali je u knjizi Laozija predstavljen kao sistem zakonitosti. Laozi je pažljivo posmatrao prirodne promene, odnose među ljudima i na osnovu svojih zapažanja dao moralu novi sadržaj. On je smatrao da je zemlja sistem zakonitosti ljudi, nebo sistem zakonitosti zemlje, moral sistem zakonitosti neba, a priroda sistem zakonitosti morala i da je zato moral osnov i poreklo svih bića u svemiru. Prema njegovom mišljenju, nijedno biće u svemiru ne postoji izolovano i svako biće može da se promeni iz jednog u drugo.

Laozi je retko obraćao pažnju na politiku, ali je imao svoje političke težnje. Težio je za mirom i protivio se pokretanju rata. Takodje se protivio da vladarska klasa sakuplja dažbine od naroda pod raznoraznim izgovorima.

Laozi je opisao idealno društvo: država je mala i ima malo građana. Oni imaju oružje, ali ga nikad ne upotrebljavaju；imaju brodove i kola, ali ih nikad ne voze. Imaju dovoljno hrane i nose lepu odeću. Susedne zemlje mogu da se uzajamno vide, ali ne kontaktiraju jedne sa drugima. Ta njegova ideja je na najbolji način iskazala njegovu mržnju prema ratovima među kraljevinama u periodu «Proleće i jesen", odnosno težnju tadašnjih seljaka za mirnim društvom.

Knjiga o moralnosti je najranija filozofska doktrina u drevnoj Kini. Ona je neprestano sticala sve više pristalica I ljudi su ga poštovali kao Boga, a potomci prozvali pretkom religije Dao. Njegova knjiga o moralnosti je smatrana za jednu od tri svete knjige te religije. Iz generacije u generaciju, filozofski stavovi Laozija su prodirali i u zapadne zemlje. Njegova "Knjiga o moralnosti" do sada je prevedena na više od 40 svetskih jezika.