Kada govorimo o kineskoj tradicionalnoj kulturi, ne možemo a da ne pomenemo Konfučija. Sedamdesetih godina prošlog veka, američki učenjak je, birajući 100 poznatih ličnosti koje su imale važan uticaj na istoriju čovečanstva, Konfučija stavio iza Isusa Hrista i Sakjamunija, na peto mesto. Ali za Kineze, po uticaju koji je imao na njih, Konfučije se najverovatnije nalazi na prvom mestu. Konfučijanizam je manje ili više uticao na svakog Kineza.

Konfučije je bio osnivač konfučijanizma u Kini. U proteklih više od 2000 godina, uticaj konfučijanizma se nije pokazao samo u političkoj, kulturnoj i drugim oblastima, nego i u ponašanju i načinu mišljenja svakog Kineza. Pojedini strani učenjaci konfučijanizam uzimaju za kinesku religiju. Medjutim, konfučijanizam je bio samo jedan pravac medju velikim brojem drevnih škola mišljenja u Kini, pravac koji je bio filozofski sistem, a ne religija. U kineskom feudalnom društvu dugom više od 2000 godina konfučijanizam je smatran ortodoksnim sistemom, i u dugom periodu je imao neprikosnoveni visoki položaj. Mišljenja Konfučija su duboko uticala ne samo na kinesku kulturu, nego i na neke azijske zemlje. I u današnjem vremenu, kada Kinezi žive širom sveta, možemo da kažemo da uticaj konfučijanizma nije ograničen samo na Kinu i Aziju.

Konfucije se rodio 551. godine pre naše ere, a umro je 479. godine pre nove ere, i bio je vršnjak poznatog grčkog filozofa Sokrata. Otac mu je umro kada je imao samo tri godine, i zatim se sa majkom preselio u istočni kineski grad Ćufu. Izvorno ime Konfučija je Kongćju, a potomci su ga prozvali Konfučije iz poštovanja. U drevnoj Kini, ako bi se iza prezimena jednog čoveka dodalo Zi, to je pokazivalo poštovanje drugih ljudi.

Doba Konfučija je bio period Proleća i Jeseni. U tom razdoblju, nekadašnji ujedinjeni državni sistem je bio srušen, i pojavile su se mnoge male kraljevine. Konfučije je živeo u jednoj takvoj kraljevini po nazivu Lu, koja je u tamošnje doba imala najrazvijeniju kulturu.

Tokom svoga života, Konfučije nije bio na važnom položaju u vladi. Međutim, bio je veoma dobro obrazovan, a u drevnoj Kini, obrazovanje je bilo povlastica plemića. Ali Konfučije je na svoj način izmenio ovu povlasticu plemića. On je sam primao studente na učenje, ne gledajući na njihov društveni status, i bilo ko ko bi mu platio malo školarine mogao je da sa njim uči. Konfučije je svojim studentima obrazlagao svoja politička mišljenja i etička gledišta. Prema predanjima o njemu, on je imao ukupno tri hiljade studenata, među kojima je i nekoliko studenata koji su postali veliki učenjaci isto kao Konfučije. Studenti Konfučija su nasledili i razvijali njegovu misao i prenosili je iz generacije u generaciju.

Zašto je konfučijanizam u kineskom feudalnom društvu imao dominantan položaj? Teško je odgovoriti na to pitanje. Jednostavno rečeno, njegova stroga klasna misao i mišljenje o političkoj reformi su odgovarali interesima vladajuće klase, a u tadašnjem dobu su istovremeno doprinosili stabilnosti i razvoju društva. Konfučije je visoko cenio strogi poredak, smatrajući da, ako potčinjeni ne slušaju naredbe funkcionera ili ako su deca neposlušana prema roditeljima, zbog toga snose veliku krivicu. Prema teoriji Konfučija, kralj je morao da dobro vlada svojom državom, a odgovornost građana je bila da budu lojalni kralju. Svaki čovek je, prema njemu, imao mnogo identiteta. Drugim rečima, najverovatnije je istovremeno bio sin, otac, sluga kralja...... ali je morao da se u različitim situacijama pridržava strogih ograničenja. Samo u takvim uslovima, narod je mogao mirno da živi.

Kad se konfučijanizam pojavio, nije odmah postao glavna misao kineskog društva. Sve do 2. veka pre nove ere, kada je tadašnja Kina već postala veoma jaka, ujedinjena centralistička država. Vladari su otkrili da teorija Konfučija odgovara zahtevima očuvanja društvene stabilnosti, i zato je konfučijanizam određen za ortodoksnu teoriju.

Knjiga u kojoj je zabeležena misao i delanje Konfučija se zove Lunju. U toj knjizi su uglavnom zabeleženi dijalozi Konfučija sa studentima. Ova knjiga je u drevnoj Kini smatrana svetom knjigom, kao Biblija u zapadnom svetu. Obični građani su koristili teoriju u toj knjizi da odmere standarde u svome životu; a za onog ko je želeo da postane činovnik, obavezno je bilo da je izuči. U kineskom narodu postoji poslovica koja kaže da ako je neko naučio samo pola teorije u knjizi Lun Ju, to je dovoljno da može da upravlja državom.

U stvari, Lun Ju je veoma sadržajna knjiga. Reči Konfučija se tiču mnogih oblasti, kao na primer, čitanja, muzike, prijateljstva itd. U ovoj knjizi je zabeležen dijalog između Konfučija i njegovog studenta Zigonga o upravljanju državom. Jednoga dana je Zigong upitao Konfučija: Ako između vojske, hrane i naroda treba da odbacite jedno, šta bi ste odabrali? Konfucija je odmah odgovorio da bi izbacio vojsku.

Teorija Konfučija je veoma bogata, i mnogo toga u njoj i u sadašnjem doba ima veliku vrednost. Mnogo izreka Konfučija su i danas fraze koje se često upotrbljavaju u svakodnevnom životu.