Konfučije je bio osnivač konfucijanizma u Kini, njega su nazvali potomci preocem iz poštovanja. U današnjoj rubrici upoznaću vas sa drugom važnom ličnošću konfucijanizma—Meng Zi, on je za nasledovanje konfucijalizma uspostavio kompletan ideološki sistem koji je imao veliki uticaj na kasne generacije. Zbog toga je Meng Zi-ja nazvan Drugim preocem Konfucijanizma iz poštovanja potomaka. U nastavku o tome detaljnije.

U Kini postoje mnoge priče o Meng Zi-ju među kojama je priča o preseljenju kuće majke Meng Zija najširo prenesena. Kad je Meng Zi bio veoma mali, njegov otac je umro, sa majkom on je porastao. Njihova kuća je bio veoma blizu jednog groblja, Meng Zi je zato naučio mnogo znanja o pravilima sahrane. Njegova majka je smatrala da ovo mesto nije dobro za Meng Zi-ja, zato je naselila kuću na ulicu. Nova kuća je bio veoma blizu klanice, Meng Zi je takođe naučio mnogo o trgovini I ubijanju domaćih životinja. Majka mu je smatrala da ovo mesto nije dobro, preselila je kuću u blizinu škole. Meng Zi je tamo učio Konfucijanizam, njegova majka je tako odlučila da se tamo smeste.

Meng Zi je živeo u kraljevini Zou u periodu zaraćenih država u 4. veku pre nove ere. U tom periodu su razne kraljevine pod vladavinom dinastije Džou međusobno pokretale ratove, I tada su pored Konfucijanizma postojalo I mnogo drugih škola mišljenja, na primer, Lao Zi je osnivao Daoizam čije je glavno mišljenje protiv pokretanja ratova, a škola mišljenja Han Feizi-ja je osnovan na mišljenju o upravljanju državom zakonima, on je mnogo proučavao o poreklu, esenciji, funiciji I drugin osnovnim pitanjima zakona. A Meng Zi je nasledio I razvio mišljenja Konfucijanizma, postao je pored Konfučija najvažniji ideolog te škole.

Meng Zi je nasledio I razvio ideologiju Konfučija. S jedne strane, on je strogo razlikovao vladarske klase od vladane klase, I napravio je kompletan klasni sistem. S druge strane, on je uporedio odnose vladarske I vladane klase sa odnosima roditelja I dece, smatrajući da vladarska klasa treba da kao roditelji prema deci pridaje pažnju tugama naroda, a narod treba da služi vladarima kao deca prema roditeljima. Meng Zi je takođe smatrao da, zbog razlike podeljenog posla svih društvenih članova I raznih klasa, njihova čovečnost je ista—humanitarna.

Meng Zi je prema iskustvima u periodu zaraćenih država sumirao pravila procvata I propasta raznih kraljevine, postavio je poznatu ideju: Narod je najvažniji element za postojanje dinastije, država je drugo najvažniji, a vladari su treći. Meng Zi je mislio da odnosi sa narodom imaju izuzetnu važnost u procvatu I propastu države.

Ideje Meng Zi-ja su imale veliki uticaj na politiku, ideologiju, kulturu, etičke tradicije kasnih kineskih dinastija, ali, školu mišljenja Meng Zi-ja nisu kanonizovali tadašnji vladali.

Meng Zi je putovao po raznim kraljevinama, pokušavajući da upozna vladare tih kraljevina sa svojim idejama. Ali tadašnje kraljevine su se založile za jačanje sposobnosti svoje vojske, I da putem nasilja povećaju svoje snage, smatrajući da su ideje Meng Zi-ja veoma pedantne, zato nisu sproveli njegove ideje.

Najzad, Meng Zi je kao Konfučije predavao, sa svojim studentima napisao je knjigu Meng Zi. U ovoj knjizi su uglavnom zabeleženi govori Meng Zi-ja I njegove debete sa predstavničkim ličnostima drugih škola mišljenja. Knjiga Meng Zi je u proteklih dve hiljade godina dobila poštovanja svih naroda I smatrana je Svetom knjigom konfucijanizma.