Vu i Ču su dva od carstava u epohi ratujućih državica, odnosno u IV veku pre naše ere. Radi natjecanja za hegemon u toku 70 godina od 584.do 514.godine pre naše ere izmedju dva carstva je izbilo desetak velikih ratova. U 515.godini pre naše ere sin imperatora carstva Vu je uzeo vladavinu i nazvao se imperator He Lju. Posle stupanja na dužnost imperatora He Lju razvija privredu i vojnu moć. On je imenovao velikog stratega Sun Vua za vojskovođu i učio od njega vojnu taktiku i strategiju. U datašnjem carstvu Vu se pojavio trend prosperiteta države i moćne armije.

Carstvo Ču je velika sila na Jugu. U toku dugog vremena Ču je aneksirao mnogo vazalskih carstava. Ali od 516.godine pre naše ere od kada je Džaovan stupio na dužnost imperatora carstva Ču, državna moć je postala sve slablja zbog korupcije u zemlji i neprijateljstva sa susedima. U 512.godini pre naše ere, Vujski imperator He Lju je uništio Čuska vazalska carstva Sju i Čonvu s pokušajem da napadne na Ču.

Sun Vu je smatrao da Ču ima prostranu teritoriju i mnogo stanovnika. Iako se u njemu pojavila oznaka propasti, ali njegova vojna snaga je još uvek moćna. A carstvo Vu je zbog dugogodišnjeg rata potrošilo mnogo novčanih sredstava, dakle treba da sačeka priliku. Ujedno Sun Vu je predložio da Vujsku vojsku podeli na tri dela kako bi redovno srdili Čujsku vojsku.

Imperator Vu je prihvatio predlog Sun Vua. U toku 6 godina Vujska vojska više puta je srdila Čujsku vojsku. Zbog toga je Čujska vojska bila je veoma umorna i potrošila mnoge ljudske i materijalne snage.

Godine 506. pre naše ere, vojska Vu je smatrala da joj je došla prilika za napad na carstvo Ču. U vezi toga što je broj vojnika Čua nekoliko puta više nego Vu, vojskovođa Sun Vu je izabrao taktiku brzog vojnog delovanja. On je izabrao nekoliko hiljada elitnih vojnika koji su forsirajućim maršem tajno stigli do granice carstva Ču.

Vest je iznenadila imperatora Ču. On je odmah poslao generale Nanve i Šen Išua na otpor neprijateljima. Dve ratujuće strane su izvodile bitku u Bajđu ( današnji Anlu u provinciji Hubej). Šen Išu je predložio da Nanva na čelu osnovnih snaga vodi odbranu napred, on lično na čelu deo vojske ide u pozadinu neprijatelja, čime je formiran obruč. To je najbolji način za pobedu nad vojskom Vu. Na početku se Nanva složio sa ovim predlogom.

Nakon odlaska vojske na čelu sa Šen Išuom, Nanva je verovao klevetne reči o Šen Išuu i sam izmenio borbeni program. U slučaju bez nikakve pripreme Nanva je izvšio napad na vojsku Vu i pretrpeo na poraz. Čuvši ovu vest, Šen Išu se odmah na čelu vojske vratio za pomoć. Pod komandom Sun Vua, Vujska vojska je opkolila vojsku na čelu sa Šen Išuom. U slučaju da ne može probiti obruč neprijatelja, Šen Išu je naredio svim vojnicima da izvrše samoubitsvo. Čuvši vest o porazu svoje vojske na frontu, imperator Ču je sa članovima porodice krišom pobegao iz prestonice. Vojska Vu je uzela prestonicu carstva Ču.

Bitka u Bajđu je stvorila sjajni primer u vojnoj istroji Kine , to jest pobeda malim brojem vojnika nad mnogim moćnim neprijateljima i postala obrazac za postizanje pobede brzim borbenim delovanjem. Na počeku rata, carstvo Vu poseduje samo 30 hiljada vojnika, a carstvo Ču 200 hiljada vojnika. Ali Ču je primenila pogrešnu taktiku i na kraju pretrpeo poraz.