U početku IV veka naše ere tadašnja centralna vlada Kine je raspala i nastale su dve dinastije na Jugu i u Severu.Južne vlasti pripadnika narodnosti Han kontrolišu basen reke Jangcea čija je prestonica Điankang ( današnji Nanking), a basen reke Huanhe na Severu je u rukama pripadnika plemena bivšeg Ćina čija je prestonica Čangan ( današnji Sian).

Imperator ranog Ćina Fu Đian je veoma sposoban, On jača centralizovanu vladavinu i uvodi privrednu politiku o eksploataciji vodoprivrede i razvoju poljoprivrede, ujedno energično razvija vojne snage, nadajući da će uništiti carstvo Istočnog Đina i ponovo ujediniti Kinu.

U 383.godini naše ere Fu Đian je mobilisao 870 hiljada pripadnike svih narodnosti od kojih je sastavljena vojska da pohodi ka Jugu za napad na Istočni Đin.Čuvši da Istočni Đin poseduje samo 100 hiljada vojnika on je obećao da svoja vojska u potpunosti može uništiti Đin.

Čuvši vest da vojska ranog Ćina pohodi ka Jugu, Đinski generali Še Ši i Še Šuan su na čelu 80 hiljada vojnika da pružaju otpor neprijateljima. U to vreme predhodnica ranog Ćina več je stigla u Lođian ( Lohe , istočno od Huainana u provinciji Anhui). Neprijatelji su presekli transport na reci Huaihe. Situacija je bila veoma kritična.Še Ši i Še Šuan su poslali 5 hiljada konjanika koji su krišom napali neprijatelja u Lođianu i postigli veliku pobedu. To je u mnogome oduševilo borbenost vojnika Đin. Vojnici Đin su rečnim i kopnenim putem pohodili do Fejšuja i smešteni na istočnoj obali reke Fejšuj ( pritok reke Huajhe, u centralnom delu provincije Anhuj).

Saznavši da je svoja prethodnica poražena, imperator ranog Ćina je imao velike brige. On se popeo na gradsku kulu za posmatranje. Odmah se plašio jer je primetio da svu gde na istočnoj obali reke Fejšuj lepršaju vojne zastave Đin i čuje se udaranje u borbene doboše.

U isto vreme,Še Ši i Še Šuan su na osnovu svestrane analize preduzeli taktiku neočekivakog napada. Oni su Fu Đianu uputili pismo u kome zahtevaju od Ćinske vojske da se povlači sa obale Feišuja kako bi oslobodila mesto za bitku izmedju dve vojske.

U toku povlačenja u pozadini Ćinske vojske se pojavio haos. Vojnici u pozadini su smatrali da su vojnici na frontu poraženi, dakle otišli u bekstvo. U ovoj situaciji Đinska vojska forsirala reku Fejšuj. U isto vreme se širi haos u Ćinskoj vojsci. Nekoliko stotina hiljada vojnika je poraženo. Imperator Fu Đian je ranjen. Dve godine nakon toga se raspalo carstvo rani Ćin.

U bici Fejšuj 80 hiljada Đinskih vojnika je pobedilo nad 870 hiljada vojnika ranog Ćina. Ova bitka je postala čuvena u istoriji Kine taktikom pobeda nejake vojske nad moćnim neprijateljima.