Jedan gladan tigar tražio je hranu u planini. U jednoj sumici je video lisicu kako secka .Tigar je odmah zaskočio lisicu i lako je savladao. Kada je gladni tigar otvorivši celjosti u nameri da pojede lisicu, lukava lisica je progovorila: Nemoj da misliš da si car životinja i da smeš da me pojedeš, treba da znaš da me je bog naimenovao za novog cara životinje. Ko god bi hteo da me pojede, biće strogo kažnjen.

Tigar nije potpuno verovao u reci lisice, ali se ipak vajakao upitavši se zar je bog zaista izdao ovako naredjenje. Dok je mislio o tome, tigar je već pustio lisicu i nestala je njegova ranija oholosti. Lisica je znala da je tigar ipak delimično poveravao u njene reči. Uperivši kažiprst ka njušci tigra još glasnije je rekla: Zar mi ne veruješ. Dobro, sada ideš za mnom, videćes kako će pobeći sve životinje kada me budu videle.

Tigar je smatrao da je to dobra ideja i učinio je kako je rekla lisica. Nisu išli mnogo daleko, sve male životinje koje su u šumi tražile hranu odmah su pobegle videvši tigra iza lisice. Lisica je gordo pogledala tigra i sada se tigar malo pribojavao lisice, ne znajući da se male životinje ustvari boje njega a ne lisice.

Ova priča je popularna kod naroda kao idiom koji govori o onima koji se pokazuju moćnima koristeći autoriteta drugih.