Tao Juanming je poznat čuveni knjižar. On ne samo zna poezije, već i smatrao bogataše nedostojnim.

On je rođen 365.godine naše ere i jedan od prvih pesnika u Kini. On je živeo u periodu u kojem situacija nije stabilna i ljudi siromašni. U jesen 405 neše ere, Tao Juanming je, da bi zaradio život, postao funkcioner gradića Pengze. U toj zimi, njegov šef je poslao drugog funkcionera da ispituje u gradiću Pengze. Taj funkcioner nije dobar čovek i kad je stigao u granicu Pengze, poslao nekoga da zove načelnika gradića Peng Ze da ga susretne.

Tao Juanming je dobio vest i odlučio da ide ka njemu. Iznenadno je što je sekretar ga sprečio:'' taj funkcioner pridaje veliku pažnju odećama i rečima što ste rekao pred njega, molim vas da pazi. Ili će pričati mnogo loše o vama pred šefa.''

Tao Juanming je veoma ljut i rekao:' Ja neće klimnuti glavu njemu. U poređenju sa zaradom 5 grama pirinča, hoću da izaberem izgladnenost.''

Tao Juanming se vrati kući i počeo da gaji žitaricu. On je u takvom životu našao suštinu života i napisao mnogo poezija seoskog stila. On je napisao slobodni život seljaka.

Život u selima je lep ali teški. Nema zetve bez rada. Ukoliko bi naišao na prirodne katastrofe, nema zetve bez obzira da li si uložio veliki napor u radovima. Tao Juanming je veoma siromašni u svojim starim godinama. On je umro kad je 63 godina.

Najveći uspeh Tao Juanminga je osnivač poezija seoskih stila. U njegovima poezijama možemo da osećamo lepotu prirode.

Osim poezija, on je ostavio mnogo lepih eseja, među njima najčuvenija je ''Esej o cveću breskvu''. U tom eseju on je opisao društvo u kojem nema ratova, samo stabilan i bogat život.