Na političkim stranama, u 2. oktobru 1971., Kina je iznela Tri Principa o obnovi kino-japanskih diplomatskih odnosa; Narodna Republika Kine predstavlja kinesku jedinu legalnu vladu; Tajvan je neotuđiv deo NR Kine; Mirovni pregovor između Japana i vladnosti Ćiang Kaišeka je ilegalan i mora da je ukinut. U 25. septembru 1927. japanski premijer Kakuei Tanaka je posetio Kini, a 29. istog meseca dve vlade Kine i Japana su objavile zajedničko saopštenje, time su dve zemlje ostvarile normalizacije diplomatskih odnosa.

U proteklih nekoliko godina, Kino-Japanski odnosi očuvaju razvojni potencijal, postignu pozitikve rezultate u raznim saradnim oblastima. S druge strane, japanski premijer Juničiro Koizumi više puta je posetio hram Jasukuni što postane uglavno pitanje za uticanje na političke odnose između Kine i Japana.

Na ekonomskim stranama, Japan je kineski najveći trgovinski partner za 10 godina, inače, Kina je japanski drugi najveći trgovinski partner i drugo izvozno tržište.

Na naučnim i tehničkim stranama, posle normalizacije diplomatskih odnosa između Kine i Japana, obe strane su uspostavile tehničku i naučku saradnju između vlade, i da su u maju 1980. potpisale Sporazum o tehničkoj i naučkoj saradnji između Kine i Japana. Posle toga, tehničke i naučke kontake i saradnja se brzo razviju, čiji obim je neprestano šire, i da je formirale etape multi-forme, multi-kanala i multi-strana.

Kina i Japan su 6. decembra 1979. potpisali Sporazum za kulturnu saradnju između dve zemlje, u kojem je utvrdio razvoj saradnje u oblastima kulture, obrazovanja, učenja i sporta. Dve vlade u 2002. godini su odlučile da održavaju Kinesku kulturnu godinu i Japansku kulturnu godinu. Pored toga, dve strane još su održale Letnji kamp mladića Kine, Japana, Republike Koreje, Televizijsku kompaniju, Privredni forum između Kine i Japana itd.

Sada na

Nekoliko osetljivih pitanja:

1. Pitanje o istoriji. To je osetljivo političko pitanje u odnosima između Kine I Japana. Od 2001. godine, Japan više puta je izmenio svoju agresivnu istoriju putem adapdacije udžbenika istorije, I da japanski premijer Juničiro Koizumi više puta je posetio hram Jasukuni što ozbiljno čini smetnje odnose dve zemlje.

2. Pitanje o Tajvanu. Stav kineske strane o odnosima između Kine i Tajvana je vrlo jasan tj. daje podršku u otvorenje narodnih kontakta Kine i Tajvana, međutim, odlučno se suprotstavi bilo kakvim zvaničnim kontakima, bilo kakvim delatnostima dve Kine i jedne Kine i jednog Tajvana, i da zahteva od Japana da obeća da se Tajvan ne obuhvati u bezbednoj i saradnjoj oblasti Japana i SAD-a.

3. Pitanje o ostrvljima Diaoju.

Ostrvlje Diaoju i čiji udružene ostrvlje se nalaze u Moru Istoka Kine, u dalekom od 92 morskih milja blizu severoistočnog grada Kilong u provinciji Tajvana Kine, koje su uglavnom sastave od ostvra Diaoju, Huangvei Ju, Čivei Ju, Nansiao Dao, Beixiao Dao i nekoliko podvodnih grebena. Ostrvo Diaoju i čiji udržene ostrvlje su inherentna teritorija Kine. Kao Tajvan, ostrvlje Diaoju su neoduđiv deo teritorije NR Kine. Kina posetuje neosporljiv suverenitet nad ovim ostvrljima i prirodnim resursima u okolnom moru. Kineski suverenitet nad pomenutim ostvrljima je potpuno i legalno dokazan od istorije. S obzirom na drugačijim položajima japanske strane o ostrvlju Diaoju, kineska vlada u skladu sa razvojem kinesko-japanskih odnosa, postignula je razumevanje sa japanskim vladom: Pitanje o ostrvlju Diaoju biće rešeno u budućnosti, ni zemlje ne preduzme jednostrane aktivnosti i dve strane treba da pokušaju za sprečavanje pogoršanja tog pitanja u bilateralnim odnsoima dve zemlje.

4. Pitanje o japansko-američkoj bezbednoj saradnji

U 1996, Japan i SAD su objavili Zajedničko saopštenje o bezbednoj saradnji i vršili ispravku Norme odbrambene saradnje izrađena je u 1978 godini, koje su u septembru 1997. zvanično definisane. U 24. maju 1999. japanski kongres ispitao i usvojio je relevantne nacrte koji označili osnovno formiranje novog sistema o pojačanju bezbednoj saradnji između Japana i SAD. Žarište se nama tiče pre svega je pitanje o Tajvanu, drugo, japanska vojska u budućnosti. Za to, kineska vlada je putem raznih kanala izrazila svoj birga i stav.

5. Pitanje o reparacijama

Za vreme pregovore o normalizaciji diplomatskih odnosa u 1972, japanska vlada je izrazila žalost prouzrokovanju velike odgovosti kineskog naroda zbog rata i da se kritički osvrnuo na svoje ratne zločine. S obzirom na to, kineska vlada odlučila je da se odustane od zahteva od ratnih reparacija koji su upisani u Zajedničkom saopštenju Kine i Japana u 1972.

Mirni i prijateljski ugovor je u 1978. usvojen na 3. zasedanju 5. stalnog komiteta Svekineskog narodnog Kongresa, na kojem je putem forma zakonitog dokumenta ponovana odluka o napuštenju ratnih reparacija.

6. Pitanje o ostavljenju japanskih hemijskih oružja u Kini

U ratu, japanska vojna jedinica javno prekršila međunarodne konvencije oko korišćenja hemijskih oružja, koji je uzrokovao ozbiljne vojne i civilne gubitke. Kada je Japan poražio, veliki broji hemijskih oružja su se sahranili u Kini za sakrivanje zločinskog dokaza. Japanska hemijska oružja u Kini do sada su pronađena u više od 30 regiona od 10 gradova i provincija u Kini. Razjede se od vetra i kiše dugom više od pola stoleća, neka hemijska oružja su korodisana, koje veliko dovedu u opasnost kineskih ljudi i sredine. Od 1989. do sada, radi rešenja tog pitanja, dve strane su održali četiri runda pregovora na nivou vlade i četiri stručnjih konsultacija. U 1997. godini, dve strane su formirali Zajedničku grupu za rad. Otada je održano četiri sastanka Zajedničke grupe za rad. Podstiče se kineska strana, Japan je vršio 15 inspekcija nad ostalim hemijskim oružjima. Putem niz pregovora i zajedničkih istraživanja, Japan je priznao činjenicu da je ostavio veliki broj hemijskih oružja i da je bio potpuno svesni ozbiljnosti i hitnosti ovog pitanja. Japanska vlada je duboko žalila za mukom koju je kineski narod dugoročno trpeo.