U februaru 1972. godine, predsednik SAD Ričard Nikson je posetio Kinu. Vrata za kontakte i razmene između Kine i SAD je bila otvorena. Tokom njegove posete Kini, dve zemlje su potpisale Zajedno saopštenje između Kine i SAD-a tj. Šangajsko saopštenje. U 12. decembru 1978. Kina i SAD su potpisali Zajedno saopštenje o diplomatskim odnosima između dve zemlje. Obe zemlje su 1. januara 1979. godine osnovno formirale diplomatske odnose sa ambasadorskim nivom. A u 17. oktobru 1982. vlade dveje zemlje su objavile Saoštenje 17. Avgusta.

U januaru 1984. godine, kineski premijer je posetio SAD. A u aprilu iste godine, predsednik SAD Ronald Reagan je obio u Kini. Kineski predsednik Li Siannian je takođe posle jedne godine posetio SAD koji je prva poseta SAD od kineskog predsednika.

U januaru 1998. godine, Ministar za odbranu SAD je posetio Kinu, tom povodom dve strane su potpisale Konsultativni sporazum za pojačanje vojne pomorske bezbednost između Ministarstva odbrane dve zemlje. A u 25. maju, Kineski presednik Điang Zemin i predsednik SAD Bil Klinton su vršili njihovi prvi bezbedni dijalog preko telefona razmenjajući mišljenja o situaciji u južnoj Aziji i Kinesko-SAD odnose.

Od 25. juna do 3. jula, na poziv predsednika Kine Điang Zemin, Bill Kliton je napravio zvaničnu posetu Kini.

Điang Zemin i Kliton su jednoglasno izjavili da dve zemlje dalje pojačaju dijaloge i saradnju na važnim međunarodnim pitanjima. Dve strane su postigle saglasnost za dalje uspostavljenje stratešog partnerstva ka 21 stoleću izemđu Kine i SAD. Oni su odlučili da ne gađe strateške nuklearne oružnje za jedno drugo. Dve strane su dogovorile da dalje pojačaju strateški ekonomski i finanski dijalog da bi unapredile zgodan razvoj svetske privrede i međunarodne finansije.

U 1. januaru 1999. Điang Zeming i Bil Klinton su razmenili pisma u znak čestitanja za 20 godišnjica osnivanja diplomatskih odnosa između Kine i SAD.

Na pekinškom vremenu 5:45 u 8. maju 1999 godine, NATO na čelu sa SAD od drugačijih ugla je gađala pet bomba na kinesku ambasadu u SFR, zbog toga su pogotili tri kineskog novinara, ranjeno je više od 20 službenika u ambasadi i da je ozbiljno kršilo zgradnju ambasade. Kinezi su izrazili ogorčenje za tu grubu aktivnost, koji je takođe znatno uticalo na odnose dve zemlje.

Posle tog događaja, u 11. septembru, predsednici dve zemlje su u Aokladnu na APEK-a održali pozitivne i konsutativne susrete.

Stupanje u 2000. godinu, kinesko-američki razmeni i kontakti su povećani u raznim oblastima. Američki Kongres je 15. decembra usvojio kompleksni finansijski zakon za odvajanje od 28 miliona dolara za pružanje kinesku nadoknadu.

A u 1. aprilu 2001. američki vojni avion EP-3 je u južnoistočnom delu Hainan ostrva Kine kršio kineski borbeni avion F-8, izazivajući smrt kineskog pilota Vang Veija. Posle toga, kineski ministar inostranih poslova Tang Điasjuan je prihvatio pismo apologije prenesen predstavnik američke vlade i američki ambasador u Kini.

Američki gradovi Njujor i Vašinton su 11. septembra pretrpili teritorijske napade, izazivajući ogromanu ljudsku i materijalnu štetu. Onda, kineski predsednik Điang Zemin i predsednik SAD Klinto su održali susrete da duboko razmene mišljenja o kinesko-američkim odnosima i antiterorizmu. Dve strane su postigle saglasnost da ulože napore na razvoj strateškog partnerstva dve zemlje.

U 2002. godini, kinesko-američki odnosi su uglavnom očuvali dobar razvojni potencijal. Od 21. do 22. februara, na poziv predsednika Điang Zemin, američki predsenik Džordž Buš je izvršio zvaničnu posetu Kini. Dva lidera su razmatrali bilateralne odnose i trenutnu svetsku situaciju, i da su dogovorili da pojačaju bilateralne dijaloge i saradnju, racionalno reševaju divergencije, i zajedno unapređuju konstruktivne bilateralne odnose. Istovremeno, Điang Zemin je podvukao da SAD treba da racionalno rešavaju tajvansko pitanje. Inače, Buš je ponovio da SAD insistiraju na politici o jednoj Kini i da su u skladu sa tri zajednčog saopštenja između dve zemlje, to dosledna politika američke vlade.