Knjiga ''priče o đavolima'' je veoma poznat zbirke pripovedaka, među njima se nalazi mnoge interesantnih priča, a priča o taoistu Laošan je jedna od njih.

Kažu da planina Laošan nalazi na morskoj obali u kojoj je stanovao svet koga ljudi zovu taoist Laošan. Kažu da je on znao bele magije. U gradiću, nekoliko stotina kilometara od planine Laošan stanovao je čovek koji se zove Vang Ći. Vang Ći je odmalena zavideo bele magije. Čuvši da je taoist Laošan zna mnoge bele magije, oprustao sa porodicom i otišao u planinu Laošan. Kad je stigao, on je video taoista i u razgovoru sa njim osećao je da je taoist mnogo znao. On mu je izrazio želju da bude njegova pristalica. Taoist je pogledao Vang Ći, kaže:'' Ti nisi vredan čovek, bojim se da ne možeš da naučiš te bele magije.'' Vang Ći mu je još nekoliko puta zamolio, i taoist je saglasan da prihvata ga kao pristalicu.

Vang Ćiju je veoma drago što, po njegovom mišljenju, odmah će naučiti bele magije. Drugog jutra, on je došao kod taoista, misleći da počne da uči bele magije. Izvan njegovog očekivanja, taoist mu je dao sekiru i neka mu da sa drugim pristalicama da idu u planinu da seču drvo. Iako je Vang Ći neprijatno, saslušao je odredbu. Na planini je ispunio trnovin žbun i kameni koji su ranili Vang Ćiove ruke i noge.

Vreme leti. Prošlog je mesec dana. Vang Ći nije mogao da pretrpe umornost i želeo da se vrati kući. Noći, Vang Ći i ostale pristalice su se zajedno vratili u hram i videli da taoist Laošan sa druga dva gosta ćaska i pije rakija. Padao je mrak i u sobi nema svetla. Taoist je uzeo papir i krojio ga kao okružno ogledalo i zapleni ga na zid. Ovaj papir je odmah svetlao kao mesec. Jedan gost je rekao:'' Toliko lepa noć, toliko bogati banket, treba da zajedno provedemo.'' Taoist je pristalicama dao rakija. Vang Ći je mislio:'' toliko puno ljudi, samo jedna poca rakija, nije dovoljna za sve. Iznenadno je poca rakija uvek ispunjena bez obzira koliko su oni pili. Drugi gost je kazao:'' Iako ima mesec, žalost je to što nema nikoga da pleše.'' Taoist je uzeo štampić i kuca u papir. Iz meseca je izašla lepa devojka. Ona je pevala i plesala. Kad je završila svoj nastup, ona je skočio na sto i promenila je štampić. Sve što je desilo je veliki šok za Vang Ćija.

Još je prošlo mesec dana, taoist nije dao nijednu belu magiju. Vang Ći je taoista pitao:'' Ja sam od dalekog mesta došao ovde u cilju da nauči bele magije. Ako ne želite da me naučite nesmrtne magije, molim vas da me naučite male bele magije.'' Dodavši da je život veoma težak kod taoita. Taoist je odgovorio:'' već sam znao da nisi mogao da provede teški život. sutra ideš kući.''. Vang Ći mu je zamolio da ga nauči male bele magije. Taoist ga je pitao:'' kakvu magiju hoćeš da učiš''? Vang Ći je odgovorio:''Magiju koja može da mi pomogne da pređe zid.'' Oni su pred zid, taoist je uči Vang Ći nekoliko reči, i sam je pričao reči, zvao Vang Ćija da ide ka zidu. Vang Ći je ide unapred i došao je u drugu stranu zida. Njemu je veoma drago . zahvalivši taoistu, vratio se kući. Taoist mu je kazao:'' Ti moraš da budeš vredni, ili izgubićeš tu magiju.''

Vang Ći se vratio kući i svojoj suprizi kazao:'' Susreo sam sveta i naučio sam magiju. Zid neće me prečiti.'' Njegova žena nije uverena. Vang Ći je pričao reči koje su ga taoist učio. Ovog puta, njegova glava je sudarila u zid. Njegova žena je kazala:'' Ukoliko bi postala bela magija u svetu, ne možeš da naučiš samo dva ili tri meseci.'' Vang Ći nije postao vredan čovek.