U kineskim legendima, među mnogim herojima koji su poznati po mudrosti i hrabrosti i po tome što su dali veliki doprinos svom narodu, nalazi se i Suj Ren. 

U drevna vremena, ljudi nisu znali da koriste vatru. Čak uopšte nisu znali ni za postojanje vatre. Kad bi pala noć, sve je bilo u mraku. Rika raznih životinja je bila neprekidna. Ljudi bi se zajedno šćućurili i bilo bi im i hladno i strašno.

Jedno božanstvo po imenu Fu Sij je bilo veoma tužno zbog nesrećnog života ljudi i poželelo je da oni saznaju za vatru. Zato je to božanstvo u šumi izazvalo oluju sa gromovima i munjama. Jedan grom je udario u drvo, drvo se upalilo i brzo se pojavila velika vatra. Ljudi su se uplašili od vatre i pobegli. Kasnije, kiša je prestala i spustila se noć. Ljudi su se ponovo okupili i gledali u vatru sa strahom. Jedan dečak je, pak, primetio da životinje nisu više rikale kao ranije. Počeo je da razmišlja: Izgleda da se životinje plaše ove svetle stvari? Onda je taj hrabar dečak došao u blizinu vatre. Osetio je odmah veliku toplotu i povikao:¨ Dođite! Dođite! Ovo nije strašno. Ovo može da nam donese svetlo i toplotu! ¨ Istovremeno, ljudi su osetili miris mesa životinja koje su izgorele u vatri koji im se veoma dopao. Stoga su posedali oko vatre i počeli da jedu to meso. To je bila najukusnija hrana koju su do tada probali. Da bi sačuvali izvorište vatre, ljudi su sakupili veliki broj grančica i zapalili ih. Odredili su i jednog čoveka koji je svaki dan dežurao pored izvorišta vatre i čuvao ga. Ali, jednog dana, dežurni je zaspao i vatra se ugasila. Ljudi su se vratili u mrak i hladnoću.

Božanstvo Fu Sij je sve to videlo. Ono je u snu ovog hrabnog dečka reklo:¨ Na dalekom zapadu ima jedna zemlja koja se zove Suiming. Tamo je izvorište vatre. Možeš da ideš tamo i da je doneseš.¨

Dečak se probudio i setio reči božanstva. Odlučio je da otputuje u zemlju Suiming po izvorište vatre.

Prešao je velike planine i reke, prošao kroz velike šume i najzad stigao u zemlju Suiming. Međutim, u njoj nije bilo sunčevog svetla. Od jutro do noći, uvek je bio mrak i uopšte nije video vatru. Dečak je, veoma razočaram, odlučio da se odmori pored jednog drveta ¨Suimu¨. I dok je tako sedeo odmarajući se, sasvim neočekivano doletelo je nekoliko velikih ptica koje su počele da kljucaju drvo. Dok su ga tako kljucale pojavilo se nešto svetlo. Dečaka je to nadahnulo da sakupi mnogo raznih grančica i njima je počeo da buši drvo. Posle mnogo pokušaja, jedna grančica je počela da se dimi i na kraju se upalila. On je bio toliko veseo da je počeo da plače od sreće.

Dečak se vratio u svoje rodno mesto i ljudima doneo večito izvorište vatre - ideju o dobijanju vatre bušenjem drveta. Od tada ljudi nisu više živeli u hladnoći i strahoti. Divili su se mudrosti i hrabnosti ovog dečka, izabrali ga za lidera i nazvali ga ¨Sujren¨ - čovek koji može da dobije vatru.