Kada je imao 2 godine, postao je sirota, od 3 godine počeo je ratni pohod, a kada je napunjen 7 godina postao je poznati u zemlji heroj. To je glavno siže kineske epopeje «Džangara»

Epopeja «Džangar» je stvorena od 15. do prve polovine 17. veka u reonu «Verat» mongolske nacionalnosti. «Verat» je jedno od plemena u drevnosti mongolske nacionalnosti, a na mongolskom jeziku znači «pleme šume», čiji su pripdnici uglavnom živeli na padinama planine Alte u kineskoj provinciji Singđiangu.

Heroj epopeje je Džangar. Kada je imao 2 godine, svirep Mangus je zauzeo njegovo domaće ognište i ubio mu roditelje, zbog čega je ostao kao sirota. U svojoj trećoj godini on je, jašući svetog konja, počeo ratni pohod po zemlji. Kada je napunio 7 godina počeo je da izvrši podvige. Zbog toga su žitelji u reonu Baomuba njega predložili za svog vodju Kana. On je dugogodišnjim pohodom i borbom protiv neprijatelja spolja, kao i neobičnom sposobnošću i talentom stvorio «idealnu državu», u kojoj ne ostari njegov narod i uvek drži mladost kao 25 godina. U njegovoj državi su 4 godišnja doba zelena i svuda se čuje smeh i vlada radosna atmosfera. Nema ni zime, svuda se oseća prolećni miris, niti leta, uvek se oseća jesenseki miris.

Kao dugačka herojska epopeja, «Džangar» je postigla istaknuti uspeh u stvaranju likova.

Što se tiče opisivanja pejzaža, u epopeji je sa punim dubokim osećanjem opisana veličanstvena i čudnovata planina Alte i životna sredina drevnog plemena «Verat» sa jarkim nacionalnim koloritom. U epopeji «Džangar» je upotrebljeno puno bogatih i lepih narodnih reči u reonu «Verat», a takodje i drevne narodne pesme i priče, zdravice, poslovice i t.d.

Epopeja «Džangar» predstavlja vrhunac klasične literature mongolske nacionalnosti i ima veliki uticaj na književna stvaralaštva mladih heneracija. Ova epopeja je jedan od kulturnih objekata pod glavnom zaštitom kineske vlade.