Pu Songling (1640-1715) sin je naučnika koji se bavio uglavnom trgovinom jer nije imao uspeha u činovničkoj karijeri. Državni ispit položio je tek u 71. godini. Život je proveo u dokolici poluzaposlenog na ivici oskudice. Neko vreme je bio posar u sudu ,dvadesetak godina je bio u službi bogatog prijatelja, a inače je sedeo kod kuće dajući povremeno časove uglednim ljudima. Napisao je nekoliko knjiga esejističke proze, mnogo pesama I jedan roman. Već za života je postao poznat po svom glavnom delu. To je Lijaočaj Čihi ili Čudesne priče iz Lijaovog kabineta ili Priče Lijaočaj o Čudesnome. Ovaj zbornik ima osam knjiga I sadrži 431 priču. Pu Songling sebe prikazuje kao sastavljača zbornika jer kaže da je priče zapisivao onako kako ih je čuo. Zbornik sadrži raznovrstan materijal-od kratkih anegdota dugačkih po nekoliko redova, preko priča koje se gotovo ne mogu razlikovati odklasičneih prikovedaka iz vremena Tanga do priča koje žele podsetiti na narodno propovedanje pa su im delovi čak u lokalnim dijalektima.Karakterističan je za Puov umetnički postupak spoj živog pripovedanja s velikim smislom za uzbudljivu radnju u složene tehnike klasičnih aluzija, citata I parafraza. Ovi citati zanimljive priče na trenutak pretvaraju u učeni esej a njegov zbornik predstavljaju kao beletristički komentar čitave kineske književne tradicije.

Puove priče nisu bake nego pretežno pripovetke o neobičnim ili neojašnjivim dogadjanima I čudnijim ljudskim sudbinama u svakodnevnom životu. Ponekad u njima I nema fantastike u pravom smislu reči. Glavni junak je na primer, jednostavno čudak, ili se efekat fantastičnog proizvodi koincidencijom medju paralelnim radnjama ili medju snovima I realnim zbivanjima.

U Puovim pričama obilno i slobodno se mešaju moguće i fantastično, prirodno i natprirodno. U njima se javljaju sve vrste čarobnjaka, vila i duhova a mesto radnje je ponekad i zagrobni svet. Tema ljubavi je najdraža tema.