Iako je zenik poezije Tanga pesničko stvaralaštvo Li Baia i Tu Fua, u svom periodu postoji još dosta interesatnih pesnika. Prema pesničkoj orijentaciji oni se mogu podeliti na grupu socijalnih, pesnika, i sledbenike tzv. Dvorske poezije. Socijalni pesnici delovali su pod direktnim uticajem Tu Fua. Dvorski pesnici se vraćaju uzorima dvorske poezije iz perioda ranijih dinastija unoseći nove tonove estetizma, simbolizma i metafizike.

Dok se većina značajnih pesnika perioda Tang okrenula socijalnim temama i nastojala da što istinitije prikaže stvarnost u kojoj je živela, jedna grupa je tražila izvor i inspiraciju u poeziji. Samoj ili u jeziku i njegovim mogućnostima. Na ovakvu njihovu orijentaciju su uticale i teške političke prilike u zemlji, koje su, kao i u nekim ranijim periodima dovele do toga da su mnogi pesnici bežeći od životnih teškoća, otišli u jedan zatvoren svet.

Većina kineskih poznatih pisaca iz perioda dinastije Tang pisala je takozvanom paralelnom prozom, Ovaj iskićeni i izveštačeni stil bio je nepodesan za slobodnije literarno izražvanje, a posebno za spise koji su zahtevali jezičku preciznost i jasnošću.

Kineska poezija iz doba dinastije Tang je jedan od najbogatijih perioda ove literature. Pored značajnih pesnika i njihove poezije koja je pronela slavu kineske pisane reći širom sveta, njini rezultati su i reforma jezika i procvat pripovetke. Sve ovo je doprinelo dalejm razvoju kineske književnosti.