Dinastija Ćing je postojala od 1644. do 1911.godine.Od prvog cara Nuer Hači do poslednjeg Pu Ji u dinastiji Ćing je ukupno bilo 12 cara.Ova dinastija je trajala 268 godina.

Najveća površina teritorije dinastije Ćing je bila iznosila 1200 kvadratnih kilometara. 1616.godine, Nuer Hači je formirao državu sa imenom Zadni Đin.1636.godine, Huang Tajđi je promenio ime države u Ćing.1644.godine, seljačka armija na čelu sa Li Zičengom svrgnula je dinastiju Ming.A armija države Ćing je koristeći izdajnika dinastije Ćing Vu San Guja, upala u unutrašnjost Kine i porazevši seljačku armiju zauzela Peking.Zatim je postepeno ujedinio čitavu zemlju.

U početnim godinama, radi ublažavanja klasne protivrečnosti, dinastija Ćing je sprovela politiku podsticanja obradjivanja zemljišta i smanjenja poreza, time su se i društvo i privreda u unutrašnjosti i pograničnim područjima brzo razvijali.U Sredini 18.veka, feudalna privreda je ušla u novi vrhunac.Država je bila ojačana i društvo je bilo stabilno.Broj stanovnika na kraju 18.veka dostigao je 300 miliona.

1661.godine, general Dženg Čengong je na čelu ratne flote preplovio tajvanski moreuz i uništio holanske kolonijaliste koji su 38 godina stavili Tajvan pod svoj kolonijalizam.

U drugoj polovini 16.veka, ruska vojska je zauzela kineska područja Jaksu i Nibuču.Vlada dinastije Ćing je više puta zahtevala od ruske vojske da se povčlači iz kineske teritorije.1685. i 1686.godine, car Kang Si je naredio vojsku dinastije Ćing da je dva puta napadala na rusku vojsku.Ruska vojska se prinudno složila sa rešenjem pograničnog pitanja putem pregovora. 1689.godine, kineski i ruski predstavnici su u Nibuču vodili pregovore i potpisali prvi pogranični ugovor «Ugovor Nibuču».

Za vreme cara Ćian Long, vojska dinastije Ćing je ugušila secesionističke snage u Sinkjang-ujgurskoj autonomnoj pokrajini.Zatim je u ovoj zapadnoj pograničnoj pokrajini uveden niz politika o razvoju privrede, kulture i saobraćaja.

Do cara Dao Guang u dinastiji Ćing, u kulturnom pogledu je postignut ogroman uspeh. Pojavljen je veliki broj poznatih ideologa, kao što Vang Fudži, Huang Zongji, Gu Janvu, i knjiženika kao što Cao Sjuećin, Vu Đinzi, Kong Šangren.Vlada je izdala enciklopedije «Si Ku Ćuan Šu» i « Gu Đin Tu Šu Đi Čeng». A u naučno-teničkom pogledu, uspeh gradjevinarstva je bio najistaknutiji.

U dinastiji Ćing, glavna privredna grana je poljoprivreda. Država je bila zatvorena. Feudalna ideologija je vladala Državom.

U poslednjem periodu dinastije Ćing, društvena protivrečnost je postala sve oštrija.Neprestano je došlo do borba protiv dinastije Ćing. Najveći seljački ustanak Baj Lian Điao je naneo težak udar ovoj dinastiji. Od tada je ona išla u slabija.

1840.godine izbio je opijumski rat. Zatim su se imperijalističke zemlje jedna za drugom uvalile u Kinu. Dinastija Ćing je prinudno i odvojeno potpisala niz neravnopravnih sporazuma sa stranim agresorima.Čime je Kina pretvorena u polufeudalno i polukolonijalno društvo.Narod je tada živeo u vrlo teškom položaju.Pa izbio je niz antiimperijalističkih i antifeudalnih pokreta, kao što pokret «Taj Ping Tian Guo» i ustanak «Nian Đun».Radi spasavanja samog sebe, unutar vladajuće klase su izvršene razne reforme, ali su završene porazom.Narod više nije mogao da se trpi, pa je u 1911.godini izbila revolucija Sinhaj, kojom je svrgnuta dinastija Ćing, čime je okončan i feudalni sistem koji je trajao u Kini više od 2 hiljade godina.Kina je od tada ušla u novi istorijski period.