Sja se smatra kao prva kineska dinastija. Ali, svi podaci o dinastiji Sja su zabeleženi u kasnijim istorijskim dokumentima. Ni dosada nisu nadjene prave materijalne dokaze iz iskopine.A Šang je prva dinastija u kineskoj drevnoj istoriji, čiji materijalni i pismeni dokazi mogu se naći iz iskopine.

Dinastija Šang je osnovana 16-tog veka, a propala je 11-tog veka pre naše ere.Ukupno je trajala 600 godina.Za vreme svog postojanja ona je više puta preselila svoj glavni grad koji je na kraju došao u Jin, sadašnji grad Anjang u provinciji Henan.Iskopina dokazuje da je još u prvim godinama carstva Šang kineska civilizacija dostigla relativno visoki nivo,čije glavne dokaze su pismo na kostima i bronzana kultura.

Otkrivanje pisma na kostima je veoma slučajno.Početkom 20-tog veka, seljaci iz sela Sjaotun su kao lekove prodali slučajno nadjene kosti od kornjača ili životinja.Neki kineski naučnici su primetili staro pismo na ovim kostima.Tako su kineski arheolozi počeli da ispituju ovo pisamo na kostima i potvrdili su da je to pismo iz carstva Šang. S toga se smatra da je selo Sjaotun gde je otkrivena velika količina pisma na kostima ruševina glavnog grada carstva Šang.

Nadjenje ruševine glavnog grada dinastije Šang je najznačajnije arheološko otkriće u 20-tom veku.Od prve iskopine u 1928.godini, ovde je iskopan veliki broj dragocenih antikvinteta,uključujući pismo na kostima i bronzani predmeti.U dinastiji Šang, car je morao da gata pre obavljanja svakog posla.A kosti od kornjača ili životinje su pribori za gatanje. Prvo treba da se očiste krv i meso sa kostiju, zatim da se glade.Na čistim kostima se ureže odredjeni oznaci, ime madjionika, datum gatanja i pitanje, zatim se stave kosti na vatru.Kosti se pukne na vatri,pa madjionik gata prema izgledima ovih pukotina. Rezultati gatanja takodje se ureže na kostima. Ove kosti sa pismom o procesu gatanja su kao državni arhiv dobro sačuvane.

Do sada u ruševini Jin, glavnog grada dinastije Šang otkriveno je ukupno 160 hiljada komada takvih kostiju.Prema statističkim podacima, na nadjenim kostima ukupno je obeleženo više od 4 hiljade kineskih hijeroglifa. Od ovih 4 hiljade hijeroglifa, stručnjaci su ispitivali 3 hiljade, a medju ovih 3 hiljade, stručnjaci su dobili jedinstvo mišljenja oko hiljadu, ostalih 2 hiljade hijeroglifa ili ne mogu da se prevode na sadašnje,ili ne mogu da dobiju jedinstvo mišljenja kod stručnjaka oko načina čitanja.Iako je tako, stručnjaci su preko ovih hiljadu hijeroglifa otprilike upoznali o političkom, ekonomskom, kulturnom stanju kao i drugim pitanjima u dinastiji Šang. Prva knjiga o pismom na kostima pod naslovom «Tie Jun Cang Gui» izdata je u 1913.godini, čiji je pisac kineski naučnik Liu E. A kineski istoričar i književnik Guo Mo Žuo pisao je drugu knjigu pod naslovom «Ispitivanje pisma na koristima»,koja je izdata 1929.godine.Trenutno, poznati kineski stručnjaci u ovom pogledu su profesor iz Pekinškog univerziteta Ćiu Si Gui i profesor iz Instituta za kinesku istoriju Li Sjue Ćin.

Isto kao pismo na kostima, bronzani predmeti takodje su reprezentativne oznake dinastije Šang.Kineski arheolozi su u ruševini Jin iskopali neliko hiljada bronzanih predmeta.Od kojih, četvorougaoni tronožac Si Mu Vu iskopan je u 1939.godini.On je težak 875 kilograma, visok 133 santimetra, dugačak 110 i širok 78 santimetara.Izgled je veoma veličanstven, što je remek delo iz perioda bronzane kulture dinastije Šang.

Arheološka iskopina i naučno ispitivanje pokazuju da je za vreme dinastije Šang država već formirana i privatna svojina potvrdjena. Od tada je kineska istorija ušla u epohu civilizacije.