Korejska medicina je bazirana na vlastitoj osnovi, a postepeno formirana kombinovanjem najznačajnijih teoretskih elemenata medicine hanske nacionalnosti sa praktičnim iskustvima svoje nacionalnosti. Korejska i hanska nacionalnost još od davnina su održavale razmenu na svim poljima, uključujući i medicinsku. Korejski lečnici su primajući medicinska znanja hanske nacionalnosti, stvorili u praksi svoju unikatnu medicinu. Korejski medicinski sistem je nastao kada je Li Ji Ma u 19. veku sastavio medicinsku knjigu Dongji Šouši Baojuan, iznevši "teoriju Sišiang " svojstvenu i u teoriji i u praksi.

Izvori korejskih lekova

U korejskoj medicini se primenjuju herbalni lekovi iz dva izvora: herbalni iz hanske nacionalnosti i domaći herbalni lekovi.

Korejski lečnici mnogo znaju medicinu hanske nacionalnosti, koriste hanske recepte za predohranu i lečenje bolesti. Na primer, svi od 271 lek u knjizi "Sišiang " su kopirani bez izuzetka iz hanske medicine. Slično je i sa drugim medicinskim knjigama. Dongji Sišiang Đinkui Mifang je odabrao 1,297 hanskih recepata, Priručnik Hanske Medicine (ili Hanfang Jišue Džinan) prepisao je više od 1,500 hanskih recepata, Dongji Baođian je zabeležio 1,400 herbalnih lekova u 15 kategorija i Kompilacija novih recepata (ili Zengbu Fangjao Hebian) usvojio 515 vrsta lekovitog bilja u 41 kategoriji.

Korejski domaći herbalni lekovi imaju dužu istoriju. Nakon proglašenja nove Kine, u velikim razmerama su prikupljeni i sortirani korejski herbalni lekovi. Na primer, koren biljke platycodon kuvan zajedno sa kokoškom leči žensko krvarenje posle porođaja, koren biljke pubescent angelica koristi lečenju reumatizma. Lekovi takve vrste čine najveći deo u korejskim terapijama. Osim toga, upotrebljeno je i dosta narodnih recepata. Na primer, koren biljke peucedanum pomaže da raste crna kosa i leči lumbago. Prašak kalcita obustavi sve vrste krvarenje spoljnih povreda.