Pregled ujgurske medicine

Sinđiang ili Sinđianško -ujgurska autonomna pokrajina je jedna od četiri oblasti u svetu poznate po dugovečnosti. Sinđiang sa ujgurskom nacionalnošću u davno vreme bio je pripadao zapadnom regionu Kine. U dinastiji Zapadni Han (206 n.e.-25 n.e.), bio je otvoren put svile koji je prolazeći kroz zapadni region, doprineo sinđianškom privrednom razvoju i kulturnoj razmeni. Istočna i zapadna medicina su se okupljale u toj unutrašnjosti Srednje Azije, što je stimulisalo i tamošnju medicinu. Jedna od njih je bila ujgurska medicina . To je karakteristična medicina formirana na bazi etničke medicine, uz kombinaciju medicinskih srži raznih regiona i nacionalnosti.

Ujgurska medicina sa 202 vrste leka obezbedila je sebi veći udeo u kineskoj nacionalnoj farmakopeji. Ujgurski lekovi i danas se koriste u narodu.

Navike Ujgura u spravljanju lekova

U kineskoj statistici je zabeleženo oko 600 vrsta lekova ujgurske medicine, od njih 360 se često primenjuje i 160 vrsta lekova ili 27 odsto, spravljeno je od lokalnih resursa.

U ujgurskoj medicini se upotrebljavaju i aromatični lekovi životinjskog porekla, a takođe i otrovne biljke. Među najpopularnijim su mošus, ambergris, ljiljak, amomum cadarmomum.