Bazična teorija kineske medicine pokušava da tumači prirodu životnog cikla i promene bolesti. Ona uključuje sledećih pet teorija: Jin i Jang, pet elemenata, kako da se angažuje čovekova energija, čovekovi unutrašnji organi i kanali u medicinskom pogledu. Ona takođe istražuje dijalektiku, tumači zašto bolest nastane, kako da se bolest dijagnozira i sprečava i konačno, kako da se čuva zdravlje.

Teorija Jin i Jang izvodi poreklo iz drevne filozofske koncepcije. Posle posmatranja čudnih pojava, drevni Kinezi su grupisali sve konfliktne ideje u Jin i Jang. Oni su ovu koncepciju koristili da tumače kako su se stvari menjale. Kineska medicina pomoću teorije Jin i Jang pokazuje komplikovane odnose među raznim stvarima, kao što su odnosi različitih delova čovekovog tela, odnosi između čoveka i prirode ili društva. Veruje se da je relativni balans Jin i Jang osnova da čovekovo telo održava normalne aktivnosti. Ako takav balans bude poremećen, čovek se razboli.

Teorija angažovanja čovekove energije usmerena je na sve komponente koje utiče zdravlje, među njima su na primer, astronomija, meteorološki fenomeni i klima. Ova teorija je sastavljena od sledećih učenja: Jin i Jang, pet snaga i šest klimatskih faktora. Pet snaga su metal, drvo, voda, vatra i zemlja, odnosi se na različita doba godine, a to su proleće, leto, dugo leto, jesen i zima. Kineska medicina takođe se obazire na šest klimatskih faktora, a to su vetar, hladnoća, vrućina, mokrina, suvoća i oganj. Ova teorija pokušava da prognozira klimatske promene i kako dođe do bolesti usled astronomskih parametara.