Autor: Šeng Juhong

Priredio: Džao Peng

Zbog konfrontacija između SAD i Severne Koreje, došlo je u poslednjem periodu do neprestane eskalacije tenzija na Korejskom poluostrvu. U tom momentu, Kina je preuzela na sebe obavezu da ohladi usijanu situaciju.

Predsednik Kine Si Đinping je danas prepodne telefonom razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Si je tom prilikom istakao da se Kina odlučno protivi ponašanjima koja krše relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN, izražavajući nadu da će sve uključene strane pokazati uzdržanost i izbegavati delovanje, koje bi eventualno doveo do povećanja tenzija u regionu.

„Dosta je konfrontacija u poslednje vreme, treba nam glas mira i razuma," slično je u nedelju govorio i šef kineske diplomatije Vang Ji.

Insistiranje na denuklearizaciji na Korejskom poluostrvu i očuvanju regionalne stabilnosti, kao i rešavanje problema mirnim sredstvima, dosledan i izričit je stav Kine po nuklearnom pitanju na Korejskom poluostrvu. Ali ono što je još zanimljivije je poruka koju nosi sa sobom najnovije iznet stav Kine po tom pitanju.

Pre svega, Kina nije ta koja se nalazi u središtu problema.

Nuklearno pitanje na Korejskom poluostrvu je, u suštini bezbednosno pitanje i pitanje u odnosima SAD-a i Severne Koreje. Trenutna situacija na Poluostrvu je, pak, vrlo jedinstvena. Prošlo je više od šest decenija od završetka Korejskog rata, ali zaraćene strane još nemaju potpisan mirovni sporazuma. Da li je implikacija te činjenice da su dve strane još u stanju rata? Zbog međusobnog nepoverenja i spleta interesa raznih strana, nije ostvaren nikakav značajan pomak u pregovorima između Severne Koreje i SAD-a.

Pravac u kome će ići nuklearno pitanje na Korejskom poluostrvu čvrsto je povezano sa razvojem odnosa SAD-a i Severne Koreje. Međutim, uvek postoje pojedinci, koji odgovornost nameravaju da prebace na Kinu, optužujući je da nije igrala svoju ulogu čim je dolazilo do tenzija na Korejskom poluostrvu. Takvo ponašanje, očigledno, ima za cilj usmeravanje pažnje i ne koristi rešavanju problema.

„Kina neće dozvoliti da je raznorazne neodgovorne izjave vuku za nos", podvukao je Vang Ji.

Drugo, ključ za rešavanje problema nije u rukama Kineza.

Suština tog pitanja leži, kao što je gore navedeno, u odnosima između SAD-a i Severne Koreje. Pravac u kome će ići nuklearno pitanje u regionu zavisiće ipak od međusobnih kontakata Severne Koreje i SAD-a.

Kina, naravno, kao odgovorna velesila, ulagala je godinama neumorne napore u očuvanje stabilnosti u regionu. Inicirala je mehanizam šestostranih pregovora, iznela je na osnovu novijih situacija u regionu, ideje „dva paralelna koloseka" (insistiranje na denuklearizacije na Korejskom poluostrvu i prelazak s mehanizma primirja u mir, kao i „dva prekida" (Severna Koreja da prekine sa izvođenjem nuklearne delatnosti, a SAD i Južna Koreja da prekinu masovne vojne vežbe).

Stav Kine je više puta istakao predsednik Kine Si Đinping, kako tokom susreta sa Donaldom Trampom u njegovom odmaralištu Mar-a-Lago, tako i u dva njihova telefonska razgovora. Kina dobro zna da nemiri i rat na Korejskom poluostrvu neće biti u skladu sa interesima svih strana.

U ovom kritičnom trenutku kada je situacija u regionu složena i osetljiva, treba nam više razuma, ali manje inata. Samo kada sve uključene strane insistiraju na ideji mira i idu u susret zajedničkim interesima, tek mogu da pronađu izlazak iz postojećeg začaranog kruga.