Izdavačka kuća "Kreativni centar" organizovala je juče na Sajmu knjiga tribinu "Značaj slikovnica za decu" sa ciljem da se iz različitih aspekata rasvetli položaj slikovnica u dečijoj književnost u Srbiji.

Direktorka "Kreativnog centra" Ljiljana Marinković rekla je Tanjugu da je tokom godina bavljenja izdavštvom i poseta mnogobrojnim domaćim i stranim sajmovima primetila da je u svetu slikovnica gotovo definisan žanr - 32 strane, malo teksta, zna se tačno koliko teksta tu treba da bude, sa velikim raskošnim ilustracijama.

"To je nešto što svaki izdavač ima u svojoj produckiji u velikim količinama, a interesantna stvar da kod nas takav tip slikovnice nije lako prodati. Iz nekog razloga ona nema popularnost kakvu je imala pre 30 ili 40 godina", kazala je Marinković.

Ona je istakla i da su kao izdavači primetili da postoji kriza autora koji pišu slikovnice, a naročito kriza nečega što se u svetu može često videti, a to su autori koji i pišu i ilustruju slikovnice - ilustratori koji smišljaju priče.

Marinković se pita i zbog čega se roditelji u Srbiji teško odlučuju da kupe deci knjigu koja ima malo avangardniji likovni izraz, slikovnicu bez teksta, koja nema očiglednu didatkičku funkciju i koja je samo prostor za maštanje, povod za izmišljanje novih priča.

"Smatramo da je to dragoceno za svako dete, a kod nas kao da se izgubio osećaj za tu vrstu izdanja", rekla je Marinković.

Ona je kao jedan od razloga za to navela ekonomski momenat, jer, kako kaže, knjiga koja nema očiglednu funkciju često se roditeljima čini kao "izbor broj dva".

"Hajde decu prvo da naučimo da čitaju i pišu, a o maštanju ćemo kasnije", primetila je Marinković.

Ona ističe i da nedostaje promocija takvih knjiga i jača afirmacija na svim nivoima, počev od predškolskih ustanova, preko biblioteka do medija.

Roditelji najčešće se odlučuju za knjige koje imaju edukativnu funkciju, ali Marinković ukazuje da deca mogu da prime najrazličitije i najkomlikovanije likovne izraze, ono što se roditeljima čini kao groteska, što im se čini kao mračno ili bizarno.

"Sve to ima svoj razlog i sve može da nađe mesto u dečjem svetu. Deca se često sećaju knjige koje su ih možda i malo plašile kada su bili mali ili su u njima izazivali podeljene emocije, ali ih pamte kroz ceo život. Treba deci pružiti mogućnost da i sama biraju", naglašava direktorka "Kreativnog centra".

Ilustrator i profesor na Univeriztetu Metropilitan u Beogradu Boris Kuzmanović kaže da se u svetu itekako ceni tradicionalna ilustracija i da se u Brazilu, Iranu, Japanu, Južnoafričkoj Republici može videti čitav spektar upotrebe materijala i tehnika.

"Kod nas do sredine 2000. godine Kreativni centar je lansirao veliki broj odličnih ilustratora, ali poslednjih godina je mejnstrim struja uzela maha. Reč je o ilustracijama komercijalnog tripa, tehnički vešto urađenih, uglavnom u digitalnoj formi, bez prevelike doze umetnosti u sebi", kazao je Kuzmanović Tanjugu.

On primećuje da roditelji retko kupuju slikovnice deci i da je zapravo malo slikovnica na našem tržištu, kao i da roditelji uglavnom traže komecijalnije, sladunjave forme.

Razlog tome Kuzmanović vidi u nedostatku novca i u tome da roditelji kupovinu slikovnica ne vide kao prioritet, a isto tako ne posvećuju pažnju čtanju deci.

"Ilustracije bez teksta su vrlo popularne u svetu. One traže da dete lista slikovnicu, ali i da roditelj priča detetu priču iz konteksta tih slika. Problem je što roditelji ovde nemaju vremena, koncentraciju i ne vide kao prioritet da sede sa detetom. Pre se opredeljuju za gotove forme kao što su bojanke. Daju detetu da boji ili mu puste crtani film na Jutjubu", primetio je on i dodao da slikovnice bez teksta ipak zahtevaju vreme i ulaganje.

Kuzmanović je poručio roditeljima da, ako nemaju para da deci kupuju slikovnice, ipak više sede i pričaju sa svojim mališanima, pa čak i sami da nacrtaju slikovnicu.

On takođe savetuje roditelje da puste decu i sama da odaberu šta im se dopada, umesto da im nameću ono što smatraju da valja, da imaju poverenja u decu i da ih puste da eksperimentišu i istražuju.