Ove godine se navršava 70. godina pobede u svetskom antifašističkom ratu. Pre tačno 70. godina, na današnji dan, Kina, SAD i Velika Britanija zajedno su objavile Deklaraciju iz Potsdama, dokument koji je zahtevao od Japana da se bezuslovno preda.

U ovom dokumentu su pomenute tri zemlje uputile ultimatum Japanu, navodeći da, ako se Japan ne preda, suočiće se sa "brzim i apsolutnim razaranjem".

Denis Roj, visoki saradnik u Centru Istok-Zapad u SAD rekao je da japanska vlada odlučila da ignoriše predlog tri svetske sile.

"Japanska vlada je mogla da prihvati uslove, okonča rat i spreči bombardovanje atomskim bombama u avgustu. Ali umesto toga, japanska vlada je propustila tu priliku. Vlada SAD je neprestano kritikovana zbog korišćenja atomskih bombi, ali japanska vlada snosi možda i veću krivicu za ono što nije prihvatila Deklaraciju iz Potsdama i spasi bezrazložne žrtve", kazao je Roj.

Ali pored zahteva za neposredan kraj rata, u Deklaraciji iz Potsdama takođe je navedena serija koraka koje je Japan morao da učini da bi, bez većih posledica, izašao iz rata. Ti koraci obuhvataju odredbe koje bi dozvolile Japanu da održi industriju i međunarodnu trgovinu, ali da prihode nikada više ne koristi za ponovno naoružavanje.

Te odredbe iz Sporazuma iz Potsdama su konačno postale deo šematskog plana pacifističkog Ustava Japana.

Li Jaodong, istraživač za japanske studije pri kineskoj Akademiji društvenih nauka, rekao je da se pokušaj japanskog premijera Šinzo Abea da promeni odbrambenu politiku Japana protivi duhu Deklaracije iz Potsdama.

"Prihvatanje Sporazuma iz Potsdama i predaja Japana saveznicima označili su završetak antifašističkog rata. To takođe znači da je Japan morao da pridržava stavki iz Deklaracija iz Potsdama i Kaira o izgradnji mirnodopskog međunarodnog poretka posle rata", zaključio je Li.

Pripremila: Vang Tingting