„Očekujem da će proteći najmanje tri do četiri godine, pre nego što Kina provede potrebna prilagođavanja i makar još šest do sedam godina pre nego što vanazijski subjekti do kraja savladaju informacionu asimetriju Kine kao globalne finansijske platforme i steknu poverenje u istodobnu stabilnost i tržišnost deviznog kursa juana"

Branko Žujović, Šang Čao

Marko Malović, vanredni profesor beogradskog Instituta ekonomskih nauka, za Kineski međunarodni radio izneo je svoje viđenje internacionalizacije juana, nakon dogovora da u Velikoj Britaniji i Nemačkoj budu otvoreni finansijski centri za trgovinu u kineskoj nacionalnoj valuti.

„Van svake sumnje, kineske monetarne vlasti sistematski su radile poslednjih godina na većem regionalnom prisustvu juana, a uporedo sa „osvajanjem" Azije i na promociji renminbija kao međunarodne, svetski prihvaćene valute. To je kao rezultat uzdiglo juan na drugo mesto po fakturnoj i akreditivnoj zastupljenosti u međunarodnoj trgovini, odmah iza, ali i dalje dosta iza dolara.

Ipak, činjenica da je juan višestruko povećao svoje učešće u globalnoj trgovini i finansiranju spoljne trgovine kao obračunska jedinica i mera vrednosti još uvek mu ne garantuje oreol svetske rezervne valute, odnosno međunarodnog medijuma štednje i prekograničnog investiranja u trećim zemljama.

Da bi postao rezervna valuta broj jedan, renminbi i sam bankarsko-finansijski sistem Kine morali bi biti podvrgnuti evolutivnom nizu reformi, počev od prelaska na rukovođeno fleksibilni kursni režim, čemu smo, sva je prilika, odnedavno svedoci, preko topljenja veštački naduvanih kamatnih marži, deregulacije i privatizacije u kineskom bankarstvu, ukrupnjavanja banknotnih apoena (trenutno je najveća novčanica od 100) uz smanjenje učešća gotovine u monetarnoj masi, pa sve do liberalizacije međunarodnog kretanja kapitala i domaćeg novca, te razvoja sigurnog, respektabilnog i zapadu prepoznatljivog finansijskog ustrojstva, sa uobičajenim derivativnim instrumentima zaštite od tržišnih rizika.

Stoga očekujem da će proteći najmanje tri do četiri godine, pre no što Kina provede potrebna prilagođavanja i makar još šest do sedam, pre nego što vanazijski subjekti do kraja savladaju informacionu asimetriju „a propos" Kine kao globalne finansijske platforme i steknu poverenje u istodobnu stabilnost i tržišnost deviznog kursa juana. U međuvremenu, renminbi će nadalje sustizati dolar kao valuta u kojoj se obračunava i naplaćuje sve veći procenat međunarodne trgovine.

Hoće li doći do smene na svetskom valutnom prestolu, ostaje da se vidi, izvesno je međutim da smo makar deceniju daleko od eventualne abdikacije dolara i da će na konačan ishod, pored Narodne banke Kine i američkih Federalnih rezervi, sekundarno uticati i rasplet valutne krize u evrozoni."

Više o ovoj temi možete čuti u intervjuu koji je dr Marko Malović dao našem radiju.