Peti januar po kineskom lunarskom kalendaru u staroj Kini se zvao i „Prolom petog „, jer su posle ovog dana sve zabrane i tabui vezani za praznične dane proleća prestajali.

Prema starom običaju tokom prvih pet dana nove godine treba jesti „Điaozi „ odnosno nadevenu testeninu, sličnu raviolima ili peljmenima. Danas neke porodice ovaj specijalitet imaju na trpezi samo dva do tri dana , ili svakog drugog dana , međutim , nema familije koja za vreme prolećnog praznika ne uživa u "Điaozi „ specijalitetu.

Ne važi više ni zabrana da žene u praničnim danima ne smeju da izlaze iz kuće. One takodje posećuju rodbinu i prijatelje, čestitajući im praznik. Nevesta obavezno odlazi kod roditelja u posetu. Druga priča o petom danu prvog meseca u godini, vezana za poljoprivredni kalendar, kaže da je tog dana bilo zabranjeno da se radi bilo šta drugo osim da se odmara. Ukoliko bi se povredio ovaj običaj, u novoj godini će se desiti nevolja ili nesereća . Pored ovoga, peti dan prvog meseca simbolizuje i oproštaj od siromaštva. Tada se dočekuje Bog bogatstva i otvaraju pijace i trgovine i to označava početak normalnih trgovinskih aktivnosti u novoj godini.

Molitva Bogu bogatstva

Kinezi - južnjaci se obično petog dana prvog meseca lunarnog kalendara mole Bogu bogatstva. Po narodnom predanju ''Bog bogatstva, se naziva i bog pet pravaca—istočnog , zapadnog, južnog, severnog i centralnog i on uvek štiti putnike, bez obzira na pravac putovanja .

U jednoj istorijskoj knjizi iz dinastije Ćing se kaže da je po kineskom lunarnom kalendaru petog dana prvog meseca rođen- dan Boga pet pravaca. U znak slavlja pucaju pedarde , udara se u gongove i doboše i prinose se ukusna jela i rakija kao žrtva Bogu pet pravaca. U Šangaju je postojao običaj borbe, kao prvi doček ovog boga. U noći između četvrtog i petog dana nove godine , Šangajci su prinosili na žrtvu kolače, voće , tamjan i sveće , udarajući u gongove i doboše, dočekujući Boga bogatstva . U narodu se veruje da na rođendan Boga bogatstva , radi blagostanja i lične sreće treba što ranije pre svih ostalih dočekati ovog boga .

Po predanju, nekada su ljudi sa velikim poštovanjem i učtivošću dočekivali ne jednog , već pet bogova zaduženih za zaštitu cele porodice, za ognjište, zemljište , vrata kuće i za putovanja . Za žrtvu su se najčešće prinosili ovčija glava i šaran . Ovčija glava na oltaru simboliše veliku sreću, dok je riba po kineskom izgovoru „Ju" vrlo blizu značenju izobilja. Narod je duboko verovao da će pod zaštitom tih bogova iz dana u dan biti sve bogatiji i živeti sve bolje i bolje.

Zbog toga , Kinezi obično u nulti čas i nulti minut petog dana prvog meseca lunarne godine, širom otvaraju vrata i prozore, pale tamjan i vatromet, pucaju pedarde u znak svečanog dočeka boga bogatstva. Svi članovi porodice polažući veliku nadu u blagostanje u novoj godini ,sedaju okolo bogate i luksuzne trpeze i slave sve do zore .

Zbogom siromaštvo !

Petog dana lunarne nove godine, obično se obavlja „Sungcjun „, što znači : Zbogom siromaštvo „ . To je još jedan vrlo popularan novogodišnji običaj drevne Kine . Svaka porodica bi od papira napravila fuguru žene koja se zove „ žena siromaštva „ ili „ majka bede", sa torbom na ledjima punom đubreta i starudije iz kuće. Domaćin iznosi ovaj simbol bede van kuće i zapali figuru zajedno sa pedardom, a ceo obred se zove „ Zbogom siromaštvo" .

Obnova trgovinskih aktivnosti

Po starokineskom običaju za vreme praznika proleća , prvog prazničnog dana sve velike prodavnice i male trgovinske radnje zatvaraju vrata i odmaraju sve do petog dana nove godine . Peti dan prvog meseca nove godine, bio je smatran u staroj Kini svetim danom Boga bogatstva, toga dana bi počinjala trgovina, jer to donosi uspeh i bogatstvo.

Pripremio:Džao Čenghong