Akvarijum Boka

Dugogodišnja ideja da se bogatstvo Bokokotorskog zaliva, Mediteranskog i Jadranskog mora predstavi u sklopu interaktivne celine, ostvarila se prošle godine kada je Institut za biologiju mora otvorio prvi javni akvarijum u Crnoj Gori.

Na površini od preko 300 metara kvadratnih, posjetioci imaju mogućnost da upoznaju 70 vrsta, među kojima su i ugroženi organizmi. Za rukovodioca Centra za zaštitu biodiverziteta Jadrana, Mirka Đurovića, ,,Aquarium Boka" predstavlja rezultat međunarodnog uspešnog projekta. ,,Cilj je da osim prikaza biodiverziteta Jadranskog mora i bogatstva koje ga krasi, prikažemo rad Instituta za biologiju mora. Da sve laboratorije prikažu nešto što je interesantno posetiocima, a najviše se odnosi na probleme sa kojima mi radimo, u delu zaštite i proučavanja Jadranskog mora. To ima širu poruku, koja se pre svega odnosi na zagađenje mora, kvalitet morske vode, ribarsku kulturu i sve one stvari koje su interesantne široj javnosti," objašnjava Đurović. Ističe da planiraju da svake godine obnavljaju postavku i prikažu različite segmente i faze života u moru. Kada je reč o broju poseta, ne krije zadovoljstvo. ,,Najviše su nas posećivali učenici, što je bilo i za očekivati. Imali smo pauzu od dva meseca ove godine. Takođe smo u 2022. imali veliki broj školske dece. Sad očekujemo i turističku sezonu. Moram da kažem da je ,,Aquarium Boka" jedan samoodrživi deo Instituta. Dakle, finansira se isključivo od prodaje ulaznica, suvenira i međunarodnih projekata koje sada pokušavamo da dobijemo u narednom periodu," zaključuje rukovodilac. Stručni saradnik u Centru za zaštitu biodiverziteta Jadrana, Milica Peković, objasnila je da je akvarijum podeljen u tri tematske celine koje prate info paneli. Na njima su ispisane razne zanimljivosti, a turisti imaju mogućnost da skeniranjem QR koda odu na sajt i saznaju više detalja. ,,Od vrsta koje su ugrožene izdvojila bih raka koji se zove Baba ili Kuka. On nema klešta i hrani se zaštićenom vrstom školjki Prstaci, kojima treba 21 godina da narastu sedam centimetara. Zatim imamo ražu Ljubicu koja može da naraste do metar i trideset, koja je kao vrsta hrskavičava riba poprilično ugrožena. Tu su i morski konjići koji se nalaze na crvenoj listi i koji su ugroženi prvenstveno zbog čoveka. Kod njih je specifičnost da tate rađaju bebe i mogu roditi otprilike 120 mladih odjednom, od kojih samo pet dostigne polnu zrelost, odnosno odraslo doba," ističe Milica. Veliko interesovanje privlače i najopasnije vrste. ,,Dvoumim se između dve. Jedna je riba pauk, Dragana. Ima otrovnu bodlju u osnovi prvog leđnog peraja na škržnim poklopcima. Otrov je izuzetno jak tako da nekada može izazvati smrt, ali je srećom termolabilan, što znači da na povišenoj temperaturi prestaje da deluje. Čućete ribare da vam kažu da stavite ruku ili nogu u pijesak, ali naravno morate pozvati hitnu medicinsku pomoć. Druga vrsta je Murina. Ima otrovnu kožu, krv i dva para vilica, od čega se jedan nalazi u ustima, a drugo su ždrijelni zubi. U slučaju ujeda može izazvati sepsu kod ljudi." Pripremaju im posebnu hranu. Sardine, Inćuni, Oslić samo su neki od delikatesa sa menija. Skreću pažnju da im nije cilj da životinje drže u zatočeništvu, već da ih poslije određenog vremena puste u more i zamene drugom vrstom koja je više interesantna.