Tradicija i autentičnost: Ugostiteljski objekat „Korzo“ jedan od najstarijih u Podgorici

Ugostiteljski objekat “Korzo“ jedan je od najstarijih u Podgorici. Otvoren 1953. godine u srcu Glavnog grada, u Ulici slobode, Korzo je generacijama Podgoričana bio omiljeno mesto okupljanja i druženja. Čuveni padobranci, išleri, baklava, boza, slatki kačamak, sladoledi, šampita, od samog otvaranja pripremaju se po istoj recepturi koja se prenosi sa generaciju na generaciju u porodici Hamza, koja je vlasnik ovog objekta. Poslastičarnicu sada vodi Husret Hamza. „U ponudi su burek sa mesom i sirom, zatim limunada, boza – koja je možda i najautentičnije piće kod nas, kao i kačamak koji je kombinacija sladoleda i šampite. Tu su naravno i kolači, orijentalne slastice... Receptura je ista kao i prvog dana, s time da su se nekada prodavale i bombone, karamele itd. A sedamdesetih i osamdesetih godina izdvojili su se išler i padobranac kao dva autentična podgorička recepta“, navodi Hamza. Kako isitče, posećenost je odlična, mnogo je Staropodgoričana, ali i mlađih ljudi i stranaca. Objekat je pored tradicionalne recepture, zadržao i autentičan izgled. Upravo autentičnost i tradicija jesu ono što Hamza smatra važnim za svaku zemlju i grad. „To je najvažnije za jedan grad, da ima tradiciju i zanat. U mojoj kućnoj biblioteci naišao sam na časopis iz tadašnje Jugoslavije, u kojoj je Podgoričan Stanko Cerović pisao kako su šverceri „ubili“ zanatlije u Podgorici, ali i šire. Stoga, koristim ovu priliku da pozovem državu da zaštiti zanatlije, koje su važni za grad, turizam, privredu“, poručio je Hamza. U „Korzu“ smo zatekli gošću Aleksandru Matanović koja ovu poslastičarnicu posjećuje od 1986. godine. „Ja sam prvi put došla u ovu poslastičarnicu 1986. godine... Najpoznatiji kolači kojima se uvek vraćam jesu padobranci i šampita, a odlični su i sladoledi i bureci. Posljednih 12 godina živim u Zagrebu, i kada god dođemo u Podogricu iskoristimo priliku da svratimo ovde na kolače, jer ovakvih kolača nema nigde drugo“, kazala je Matanović. Kako zaključuje, opstanak ovakih objekata je od velike važnosti jer su oni simbol Podgorice i čuvari njene tradicije. „Važno je očuvati ovakve radnje, jer ovo je tradicija Podgorice, brend grada po kojem je on prepoznatljiv. Ovo je mesto koje oslikava život koji se nekada živeo u Podogrici“, poručuje Matanović.