Izložba posvećena Nikoli Dobroviću u Galeriji SANU

Povodom 125 godina od rodjenja akademika Nikole Dobrovića, Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2022. godinom ovog značajnog srpskog i jugoslovenskog arhitekte.

Centralni dogadjaj je izložba “Pod zastavama modernih pokreta” koja je otvorena u Galeriji SANU, a posvećena je Dobrovićevom životu i delu o čemu je govorio akademik Milan Lojanica.

"Obeležavanjem ove 125. godišnjice od njegovog rodjenja, imamo priliku da se obratimo našem Nikoli Dobroviću, ne samo kao istorijskoj ličnosti nego i kao sagovorniku koji je danas sa nama kada je reč o pitanjima arhitekture i kulture uopšte, posebno kada je reč o pitanjima aktuelnog i budućeg razvoja urbane fizionomije Beograda".

Lojanica je istakao da je arhitekta Dobrović ostavio rezultate bez premca u domaćoj istoriji.

U samom nazivu izložbe se sažimaju osnovna ideja, osnovni smerovi i karakteristike ukupnog Dobrovićevog stvaralaštva koje obeležava pre svega duboka povezanost sa duhom avangarde i misionarstva u oblasti kulture.

"Ideja o preporodu je oslonac Dobrovićevog idealističkog uverenja da se arhitekturom, ako ne može promeniti, onda može popraviti ovaj svet", naglasio je Lojanica.

Lojanica je podsetio da je Dobrović osporavan i hvaljen da bi potom došao do pozicije jednog od najvećih imena u oblasti arhitekture na ovim prostorima.

Jelena Ivanović Vojvodić, koosnivač, koautor i jedna od programskih direktora Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) , kaže da izložba ima direktnu vezu sa stremljenjima Dobrovića u vremenu koje je nosilo jednu novu revolucionarnost i nepobedivi duh i viziju koju je on nosio sa sobom.

"Sam naslov govori o tom periodu modernizma i zašto je on značajan, zbog čega je on bitan u današnjem trenutku. To je jedno vreme u kojem je izgradjen niz fantastičnih objekata koji su stvorili identitet grada."

Na izložbi su izložene makete Dobrovićevih objekata gde centralno mesta ima zgrada Generalštaba koja je 1984. proglašena za kulturno dobro, a 1999. stradala u NATO bombardovanju SRJ.

Tokom godine planirano je još nekoliko izložbi, medjunarodna konferencija, okrugli stolovi i debate, umetničke radionice, štampanje knjiga i nastavni programi posvećeni Dobroviću.