Od izrade mačeva do filmskih rekvizita
Vitezovi, mačevi i oklopi privlače posebno dečake od najranijeg detinjstva, a retki su oni koji poput Stevana Stevanovića počnu i da izradjuju vitešku opremu.
Stevan je po obrazovanju arhitekta, ali je tokom vremena počeo da izradjuje
istorijske oklope i ostalu opremu iz različitih epoha, predmete od kože, ali i filmske rekvizite.
"Kad sam napravio prvi mač shvatio sam da to sigurno neće biti poslednji, a i sa oklopima je bilo isto. Oklop, u neku ruku, može da se gleda kao odelo. Kad imaš osnovne stvari, onda idu detalji, onda se sve svede na ukras, tu je i tkanina i ostalo."
Za svaki zanat se kaže da se “krade”, a ovaj zanat odavno nije zastupljen nego se u nekim sferama preklapa, pa je tako okloparstvo najbliže limarskom zanatu danas, dok je kovanje mačeva malo drugačije od klasičnog kovačkog zanata, priča Stevan.
"Alate koji više ne mogu da se kupe, morao sam da nadjem po vašarima, otpadima, kod starih majstora koji su prestali da rade, a većinu sam morao i da napravim", kaže Stevan.
Stevanov kolega Nenad Ćirković objašnjava da su počeli sa istorijskim rekonstrukcijama, prvenstveno oružja i oklopa, a potom je to preraslo u kostimografiju.
"Najviše radimo kostime u poslednje vreme, ali radimo i oklope po narudžbini, najčešće za kolekcionare, nekada i za udruženja, ali to malo slabije."
Stevan nam je pokazao i jedan od najdražih oklopa uz koji je i učio zanat.
"Drag mi je zato što sam svoju kreativnu stranu najviše izrazio. Ako bih ga klasifikovao, on nije nijedna konkretna reprodukcija istorijskog oklopa, nego je moja stilizacija. Medjutim, u konstruktivnom smislu svih elemenata, njegovoj artikulaciji i izboru, najpre bi stilski pripao u nemačke, odnosno gotske oklope iz 15. veka, sa ovim impozantnim paradnim šlemom", objašnjava Stevan.
Ova dvojica umetnika danas najviše rade za svet filma i pozorišta. Stevan je prvi put radio za seriju “Nemanjići” ,dok ga je poslednji projekat odveo u Tunis gde je radio na dokumentarnom filmu o životu i stradanju Flavijana Kartaginskog.