Cerjanska pećina veliki izazov za speleologe - nastavljaju istraživanja

Istraživanje Cerjanske pećine kraj Niša, čiju starost geolozi procenjuju na više od dva miliona godina, nedavno je nastavljeno na četvrtom kilometru te pećine, u delu koji je nazvan Dvorana blokova.

Speleovodič i čuvar Cerjanske pećine Nebojša Petrović je rekao da je šestočlana ekipa geologa, speleologa i njihovih asistenata imala zadatak da proveri postojanje novih pećinskih kanala i da ih mapira.

“Mi smo sada snimil i pozicionirali pravce tih kanala. Potvrdili smo da nadalje postoji još nešto. Međutim, bili smo vremenski ograničeni, a brojčano slabi da bi nastavili da istražujemo. Ali u tom delu se kroz blokove prolazi u vis i mi smo se podigli u odnosu na dno pećine i od vode za nekih 30-tak metara. Videlo se da i dalje ima prostora za probijanje ka nečem novom”, objasnio je Petrović.

Dužina Cerjanske pećine je 7.130 metara, a posetiocima je omogućeno da sa speleovodičem vide ukupno 2.200 metara pećinskih kanala i dvorana.

Cerjanka ili Provalija, kako je meštani tog kraja zovu, jedna je od retkih neuređenih pećina na jugu Srbije koju gradjani mogu da obiđu, ali samo pod uslovom da su dovoljno fizički spremni za jedan takav poduhvat.

“Sve ove druge uređene pećine, to je nešto što je lepo videti, ali to vam je kao kad šetate našim kejom ili promenadom u Vrnjačkoj Banji. To je nešto gde se samo prođe, prošeta i vidi se. Kod nas treba dati sve od sebe, pružiti svoj maksimum i videti lepote koje se nagradjuju”, dodao je Petrović.

Cerjanska pećina važi za jednu od najlepših pećina na Balkanu, a pored stalaktita, stalagmita, talasastih draperija, kristalnih cvetova i pećinskih korala, ima i heliktite.

Oni prkose zakonima prirode i zemljinoj teži, pošto se pružaju u svim pravcima, pa neki od njih izgledaju kao kaktusi.

Cerjanska pećina je pod zaštitom države od 1955. godine, a Zavod za zaštitu prirode ju je 1998. godine proglasio prirodnim dobrom prve kategorije.

Za posetioce je otvorena 2000-te godine.