Čuvar drevnih instrumenata

Aleksandar Milutinović već godinama čuva od zaborava drevne instrumente tako što ih proučava, izradjuje i svira na njima.

Ovaj akademski vajar veoma rano se zainteresovao za muziku, a nakon što je počeo da svira gitaru, počinje i da se bavi instrumentima, proučava načine kako oni funkcionišu.

"Kasnije sam počeo da izučavam drevne instrumente. Zanimalo me je iz čega se razvila gitara, iz čega je nastao klarinet i onda sam počeo da izučavam srednjovekovne instrumente, a kasnije i antičke. Kad sam upisao vajarstvo, dosta sam znao o instrumentima i već sam tada pravio plastične frule", kaže Aleksandar.

Na fakultetu se, kako kaže, usudio da napravi i prvi pravi instrument, tamburu, pošto je već imao dovoljno znanja za to.

Aleksandar je tako počeo ne samo da izradjuje, već i da unapredjuje drevne instrumente, pa njegove gusle na vrhu imaju sovu čije su oči u stvari rezonatori kako bi se dobio što bolji zvuk.

"Suština priče je da ti stari instrumenti nikad nisu bili savršeni jer su ljudi radili jednim alatom tako da stari instrumenti nikada nisu doživeli da se na njima primene znanja koja mi sada imamo. Pravljeni su rustično, bili su debeli, teški, nikada nisu mogli da sviraju kako bi trebalo da sviraju", dodaje Aleksandar.

Ovaj umetnik deluje u trima oblastima, likovnoj, muzičkoj i literarnoj koju je puno istraživao još kao srednjoškolac, pišući poeziju i eseje.

"I dan danas se krećem kroz te tri stvari, naizmenično ili nekad paralelno. Ako sam napravio neki instrument, napravim neki soundtrack i recitujem poeziju koju sam napisao, a pri tome pravim spot od crteža, kolaža i sve to spojim u jedno i to na kraju bude i filmska umetnost kao suma svega".

Aleksandar nastavlja sa proučavanjem i izradom instrumenata koji odlaze u škole, a koriste ih i muzičke grupe širom sveta.