Gramofonske ploče se ne predaju pred elektronikom

Uprkos tome što se ljubiteljima muzike iznova i iznova nude sve savremeniji muzički uredjaji, gramofonske ploče i gramofoni nisu izgubili bitku na tržištu kao što su to mnogi predvidjali kada su se pojavili prvi kompakt diskovi.

Suvlasnik niškog „Vinil kafea“ i profesor violine Igor Aleksić kazao je da poslednjih desetak godina svuda u svetu i kod nas raste interesovanje za prodaju ploča. Statistički podaci govore da se svake godine prodaja popularnih „longplejki“ povećava za skoro 100 odsto u odnosu na prethodnu.

„Prošle godine u maju posle skoro tri meseca „lokdauna“ i policijskog časa jednostavno se desila nekakava pomamama za pločama. Dolazili su ljudi ovde da pitaju, da srede stari gramofon od roditelja, kupovali ploče.“

Medju kupcima ploča ima i srednjoškolaca i penzionera, ali je i „srednja generacija“ zaslužna za to što raste interesovanje za kupovinu ploča.

„Mislim da je neka naša srednja generacija „krivac“ za sve, jer znamo da je taj zvuk sa ploča jednostavno neprevazidjen u odnosu na ove kasnije moderne digitalne formate. Što se srednje generacije tiče, veliku ulogu čini i nostalgija, pa je to onda nekako prešlo na mlađu kojoj je to novo jer se nisu susretali sa tim. Sada je to kod mladje generacije postala moda“, rekao je Aleksić.

„Vinil kafe“ prodaje ploče i putem svoje web stranice i globalnog sajta na kojem ljudi iz celog sveta nude i traže ploče.

„Veliku većinu ploča koje prodajemo na tom globalnom sajtu čini klasična muzika, a kupci su uglavnom sa dalekog Istoka, iz Kine i Hong Konga“, dodao je Aleksić.

„Vinil kafe“ poznat je po sjajnoj kolekciji ploča tradicionalnog džeza, a jedino ne prodaju ploče sa narodnom muzikom.

Cene ploča veoma se razlikuju, tako da mogu da se kupe već za 300 dinara, ali ima i onih koji koštaju 500, 600 i 1.000 dolara.

Najskuplje ploče vlasnici kafića ne drže u lokalu već u svojoj privatnoj kolekciji i njih ne prodaju.