Počela 12. konferencija o klimatskim promenama u Berlinu

U Berlinu je u ponedeljak počela 12. konferencija o klimatskim promenama u Petersbergu, a zvaničnici su istakli važnost zadržavanja fokusa na klimatskim pitanjima.

Konferencija dolazi u trenutku kada je veliki deo Evrope pod velikim toplotnim talasom, sa temperaturnim rekordima koji će biti oboreni u Velikoj Britaniji i požarima širom Španije, Francuske i Portugala.

Govoreći uoči konferencije, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, rekla je da je od ključne važnosti da zemlje nastave da rade zajedno na rešavanju klimatske vanredne situacije.

"Klimatska kriza ne prestaje ni na jednoj granici. Zato odgovori ne smeju stati ni na jednoj granici, moramo intenzivirati naše zajedničke napore" rekla je ona.

U uvodnom obraćanju, nemački kancelar Olaf Šolc, upozorio je na povratak korišćenju fosilnih goriva.

„Ova decenija će biti decenija transformacije, decenija u kojoj gradimo temelje za CO2 neutralnu ekonomiju“, rekao je on.

„Za manje od 25 godina, do 2045. godine, želimo da postanemo jedna od prvih industrijalizovanih zemalja sa neutralnim emisijama ugljenika".

„Putinov brutalni agresorski rat protiv Ukrajine, njegova upotreba energije kao oružja, rapidno rastuće cene energenata – sve nas to samo ohrabruje u tom cilju. Moramo da izađemo iz uglja, nafte i gasa… ne smemo pasti u globalnu renesansu fosilne energije i posebno uglja“.

Dvodnevni sastanak u Berlinu održava se uoči novembarske konferencije o klimi COP27, u egipatskom letovalištu Šarm El Šeik, na Crvenom moru.

Pregovorima u glavnom gradu Nemačke, pridružio se i egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, koji je rekao da se nada da će uloga njegove zemlje kao domaćina, pomoći da klimatski ciljevi ostanu visoko na dnevnom redu, uprkos drugim izazovima sa kojima se svet suočio ove godine.

„Naš afrički kontinent je u srcu ovih klimatskih izazova i na njega utiču više od drugih regiona, s obzirom na specifičnost njegove situacije, ograničenu sposobnost da se nosi sa krizama i slabu količinu finansijskih sredstava koja su mu dostupna za prevazilaženje ovih poteškoća", rekao je.

„Nedavne krize hrane i energije pogoršale su izazove sa kojima se afričke zemlje moraju suočiti, pored stvarne pretnje koju klimatske promene predstavljaju za zemlje kontinenta koje pate od dezertifikacije, nestašice vode, porasta nivoa mora, poplava i bujičnih kiša", dodao je on.

Skup dolazi u trenutku kada se Nemačka suočava sa rastućom energetskom krizom, nakon što je Rusija prekinula isporuke gasa preko gasovoda Severni tok 1. Da bi nadoknadila potencijalne nestašice energije, Šolcova vlada se sprema da poveća proizvodnju iz termoelektrana na ugalj.

Pripremio: Zoran Spasić