Kuda ide Evropa dok evro nastavlja da pada?

Za manje od pola godine kurs evra prema američkom dolaru je pao za 12 odsto, a 13. jula pao je čak na ispod, 1 prema 1. Prema analizi nemačkog sajta „Handelsblatt“, ovo je usko povezano sa jačanjem američkog dolara, sa visokom inflacijom u zemljama evro zone, kao i sa širenjem evropske energetske krize i porastom rizika od evropskih visokozaduženih zemalja, očekivano Evropska centralna banka podiže kamatne stope. Goldman Sachs procenjuje da svaki pad od 1 odsto u evrozoni predviđa rast BDP-a, a kurs evra bi pao za 2 odsto. Energetska kriza je ove godine već smanjila BDP evrozone za oko 0,75 odsto.

Od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, višestruke sankcije Rusiji od strane Sjedinjenih Država i Evrope, nanele su štetu evropskoj ekonomiji, povećale rizik od recesije i učinile evrozonu direktnom žrtvom. Ovo je takozvani efekat „povratne reakcije“. Indeks potrošačkih cena u evrozoni je u junu porastao za 8,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, i nastavlja da dostiže rekordno visok nivo. Pogođena geopolitičkim sukobom, Nemačka, proizvodna sila, takođe je imala trgovinski deficit po prvi put posle nekoliko decenija.

Depresijacija evra je povezana i sa povećanjem američkih kamatnih stopa. Federalne rezerve promovišu apresijaciju američkog dolara podizanjem kamatnih stopa i indirektno ubiraju globalno bogatstvo, a evro je postao žrtva „mesarskog noža“ američkog dolara.

Pripremio: Luo Ći