Komentar: Da li će Evropa skupo platiti podršku odluka SAD-a?

Autor: Kineske medijska grupa

U period od 11. do 21. jula biće obustavljen najveći ruski gasovod za Evropu „Beiksi-1“ zbog održavanja. Sada je veoma važan period za Evropu zbog skladištenja gasa za zimu, a obustava prenosa gasa „Severnog toka-1” čini Evropu nemirnom.

Nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, Evropa je pratila sankcije SAD protiv Rusije, a Rusija je smanjila svoje isporuke prirodnog gasa u Evropu, što je izazvalo veliki porast evropskih cena prirodnog gasa. U uslovima energetske krize, Evropljani moraju da nauče da žive skromno. Evropske zemlje u vrtlogu rusko-ukrajinskog sukoba uglavnom su zabrinute da će „Severni tok-1” biti potpuno odsečen.

Iako se vlade Francuske, Austrije, Italije, Grčke i drugih zemalja spremaju za najgori ishod, kratkoročno gledano, Evropi će biti teško da pronađe zamenu za ruski prirodni gas.

Istovremeno, inflacija izazvana energetskom krizom zahvatila je Evropu, proširivši se na sve aspekte evropskog života: usporavanje evropskog privrednog rasta, zabrinutost tržišta za recesiju u zoni evra, Fed povećanje kamatnih stopa i drugi faktori. Evro je 12. jula došao do 1:1 prema dolaru, što je najniži kurs u poslednjih 20 godina. Evropski političari, zajedno sa SAD-om, zazirali su kako će reagovati Rusija kada su izvršili ekstremni pritisak na ovu državu. Međutim, oni zapravo vrše veliki pritisak na obične ljude. Sve više Evropljana shvata da postaju najveće žrtve rusko-ukrajinskog sukoba.

Činjenice su više puta dokazale da jednostrane sankcije neće rešiti probleme i da će stvoriti nove. Umesto što slede SAD na pogrešnom putu, evropski političari bi trebalo da traže aktivnije i delotvornije načine da idu ka miru, kao i da pregovorima ublaže krizu pre nego što dođe zima.

Pripremila: Vang Ping