EU ne bi trebalo da odustane od rešavanja pitanja klimatskih promena

Pogođeni sukobom između Rusije i Ukrajine, kao i zapadnim sankcijama Rusiji, lanac snabdevanja energijom mnogih evropskih zemalja je uništen, a cene energenata su ostale visoke. Treba napomenuti da se ova situacija napetosti između ponude i potražnje za energijom, a uzrokovana je geopolitičkim faktorima, proteže čak i na oblast klimatskih promena. Pojedine zemlje ne oklevaju da odstupe u energetskoj politici. To ugrožava međunarodni kredibilitet EU u rešavanju klimatskih promena i baca senku na globalne napore u kontroli klimatskih promena.

Na početku ovog meseca, Evropski parlament je izglasao da se gasu i nuklearnoj energiji dodeli „zelena oznaka“. Kritičari tvrde da to znači nazadovanje u posvećenosti EU da se smanji emisija ugljen-dioksida, a čak ugrožava i cilj EU da se postigne neutralnost ugljenika do 2050. godine.

Nemačka vlada je obećala da će postupno izbaciti energiju koju dobijamo iz uglja do 2030. godine po „idealnom scenariju“. Ali sada se politika drastično promenila, uz najavu da će koristiti još više energiju uglja kako bi se zadovoljila potražnja. Klaus Ernst, predsednik Komiteta nemačkog saveznog parlamenta za energetiku i zaštitu klime , kritikovao je da je oživljavanje energije uglja katastrofa za klimatsku politiku.

Rešavanje klimatskih promena je zajednička odgovornost međunarodne zajednice i na nju ne mogu uticati privremeni geopolitički faktori. EU bi trebalo da razmisli o praksi sankcionisanja Rusije, koja ugrožava sopstvenu energetsku bezbednost, i umesto da menja svoju energetsku politiku, ona krši sopstvene obaveze po pitanju klimatskih promena.

Pripremio: Luo Ći