Turska obnovila zahteve za ekstradiciju sa Švedskom i Finskom nakon sporazuma o članstvu u NATO-u

Turska je u sredu obnovila svoje zahteve za ekstradiciju "osumnjičenih za terorizam" sa Finskom i Švedskom, nakon sporazuma koji je sklopila sa nordijskim zemljama za njihovu kandidaturu za NATO.

„Danas smo obnovili neke zahteve koji su ranije bili odbijeni i podsetili ih na neke zahteve na koje nije odgovoreno“, rekao je ministar pravde Bekir Bozdag u televizijskom intervjuu za Haber Global.

Bozdag je rekao da dve zemlje ranije nisu odgovorile ni na jedan od turskih zahteva za izručenje "osumnjičenih za terorizam", iako su oni bili u skladu i sa međunarodnim i sa bilateralnim sporazumima.

„U okviru sporazuma potpisanog između Turske, Švedske i Finske na poslednjem samitu NATO-a, uspostavljen je nadzorni komitet“, rekao je on.

Njihov proces pristupanja NATO-u je prvobitno blokirala Turska, koja je optužila nordijske zemlje da „podržavaju“ antiturske terorističke grupe pošto su odbile turske zahteve za izručenje osumnjičenih koji su povezani sa zabranjenom Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) i Gulenovim pokretom.

PKK, koju Turska, Sjedinjene Države i EU navode kao terorističku organizaciju, pobunila se protiv turske vlade pre više od tri decenije.

Gulenov pokret vodi i nazvan je po muslimanskom propovedniku Fetulahu Gulenu sa sedištem u SAD, koga njegovi sledbenici smatraju duhovnim vođom. Turska vlada optužila je pokret da je organizovao neuspeli državni udar 2016. u kojem je ubijeno najmanje 250 ljudi.

Turska, Švedska i Finska su 28. juna poptisale memorandum o razumevanju pre nego što je Ankara ukinula veto uoči samita NATO u Madridu.

U memorandumu, Finska i Švedska su se obavezale da će podržati Tursku borbu protiv terorizma i složile se da će se brzo i temeljno pozabaviti turskim „podnetim zahtevima za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam“.

Pripremio: Stevan Bulat