Lideri G7 razgovaraju o ograničenju cene ruske nafte dok projektili pogađaju Kijev

Moskva je započela raketne udare na ukrajinsku prestonicu Kijev u prvom takvom napadu u poslednjih nekoliko nedelja dok su lideri Grupe sedam (G7) razgovarali o planovima za ograničavanje cene ruske nafte na godišnjem sastanku grupe u nedelju.

Na početku sastanka u Bavarskim Alpima, Britanija, Francuska, Sjedinjene Države, Nemačka, Japan, Italija i Kanada imale su „zaista konstruktivne“ razgovore o mogućem ograničenju cena ruske nafte, rekao je izvor iz nemačke vlade Rojtersu.

Šema ograničenja cena, koju promoviše Vašington, deo je širih diskusija G7 o tome kako dalje pojačati pritisak na Kremlj zbog njegove „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini bez izazivanja globalnih inflatornih pritisaka.

Ali nije bilo jasno da li postoji konsenzus G7 o planu, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da će se tim pitanjem morati pažljivo pozabaviti i dalje razgovarati.

Pošto sukob između Rusije i Ukrajine ulazi u četvrti mesec, Rusija je pojačala vazdušne napade na Ukrajinu tokom vikenda, gde je takođe pao strateški istočni grad u ruke proruskih snaga.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je koristilo visokoprecizno oružje za napade na centre za obuku ukrajinske vojske u Černigovu, Žitomiru i Lavovu, što se očigledno odnosi na udare o kojima je Ukrajina izvestila u subotu.

Najmanje četiri eksplozije potresle su Kijev u nedelju. Poslednji veliki udar na grad bio je 5. juna, kada je pogođen objekat za popravku vagona na periferiji. Rusija je odustala od ranog napredovanja na Kijev pre nego što je fokusirala svoju vojnu operaciju na jug i Donbas, istočnu teritoriju koju čine Lugansk i njegov sused Donjeck.

Zapadna alijansa koja podržava Kijev počinje da pokazuje znake napetosti dok se lideri brinu zbog rastuće ekonomske cene. Međutim, uprkos nestašici energije i hrane i sve mračnijim globalnim ekonomskim izgledima, Britanija, SAD, Japan i Kanada su zabranile uvoz ruskog zlata prvog dana samita G7.

Lideri G7 složili su se oko obećanja da će prikupiti 600 milijardi dolara privatnih i javnih sredstava za potrebnu infrastrukturu u zemljama u razvoju. Plan ima za cilj da se suprotstavi Kini i ublaži uticaj rastućih cena hrane i energije.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da će njegova zemlja mobilisati 200 milijardi dolara u grantovima, federalnim fondovima i privatnim investicijama tokom pet godina da podrži projekte u zemljama sa niskim i srednjim prihodima koji pomažu u borbi protiv klimatskih promena i unapređuju globalno zdravlje, rodnu ravnopravnost i digitalnu infrastrukturu.

Evropa će mobilisati 300 milijardi evra (316 milijardi dolara) za inicijativu u istom periodu da se izgradi održiva alternativa kineskoj šemi Inicijative Pojas i put, koju je Peking pokrenuo 2013. godine, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na skupu.

Kao odgovor na očekivani infrastrukturni plan na konferenciji za novinare sredinom juna, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da globalni razvoj infrastrukture zahteva međusobnu saradnju, a ne uzajamni antagonizam.

Pripremio: Stevan Bulat