Komentar: Kada će američko obećanje Kini prestati da lebdi u vazduhu? !

Autor: Kineska medijska grupa

Jang Đieči, član Politbiroa Centralnog komiteta KPK-a i direktor Kancelarije Komisije za inostrane poslove CK KPK-a je 13. juna imao sastanak u Luksemburgu sa pomoćnikom za nacionalnu bezbednost predsednika SAD-a Džekom Salivenom, koji je trajao više od 4 sata.

Sudeći po informacijama koje su obelodanjene nakon sastanka, dve strane su imale iskrenu, duboku i konstruktivnu komunikaciju i razmenu i dogovorile su se da prvenstveno sprovedu važan konsenzus koji su postigli šefovi država, te da ojačaju kontakte i dijalog, smanje nesporazume i pogrešne ocene i pravilno upravljaju razlikama.

U stvarnosti, već dugo postoji konsenzus među najvišim liderima Kine i SAD-a. Tri principa međusobnog poštovanja, mirne koegzistencije i saradnje u kojoj svi dobijaju koje je predložio predsednik Si Đinping. Predsednik Džo Bajden je u više navrata davao obećanja da ne želi „novi hladni rat“, kao i da ne nastoji da promeni kineski sistem, te da ne nastoji da se suprotstavi Kini jačanjem saveza sa drugim zemljama, ali i da ne podržava „nezavisnost Tajvana“ i da nema nameru da se sukobljava sa Kinom. To je u kratkim crtama sadržaj ovog konsenzusa.

Međutim, problem je u tome što važan konsenzus koji su postigli lideri Kine i SAD-a do sada nije sproveden u SAD-u, a čak su i akcije SAD-a u suprotnosti sa izjavama američkih lidera. Nasuprot tome, Kina je pokazala iskrenost i dobru volju u primeni konsenzusa koji su postigli šefovi država.

Glavna prepreka sa kojom se kinesko-američki odnosi trenutno suočavaju je to što SAD, koje su navikle na hegemonističko razmišljanje i sujevernu moć, nastavljaju da potiskuju kinesko-američke odnose sa prvobitnog koloseka.

Spoljni svet je primetio da je Kina tokom sastanka iznela svoj zvanični stav o Sinđijangu, Hongkongu, Tibetu, Južnom kineskom moru, ljudskim pravima, religiji i drugim pitanjima. Kineska strana je posebno istakla da se „pitanje Tajvana tiče političke osnove kinesko-američkih odnosa i ako se njime ne bude pravilno rešavalo, imaće subverzivne efekte”.

Kina je na nedavno održanom dijalogu Šangri-La iznela sledeći stav: „Ukoliko se neko usudi da podeli Tajvan, borićemo se do kraja, bez obzira na cenu“. Američka strana mora da shvati da će igranje vatrom po pitanju Tajvana definitivno dovesti do vatre.

Pre nekoliko dana bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, koji je upravo proslavio 99. rođendan, istakao je u intervjuu za britanski Sandej tajms da za SAD nije preporučljiva strategija „pozapadnjavanja Kine”. On smatra da dve supersile, Kina i SAD, imaju zajedničku obavezu da spreče „katastrofalni sudar”. Za kinesko-američke odnose najvažniji zadatak je sprovođenje konsenzusa koji su postigli šefovi dveju država. Kina se protivi upotrebi konkurencije za definisanje kinesko-američkih odnosa.

Ono oko čega su ljudi zabrinuti je: Kada će američko obećanje Kini prestati da lebdi u vazduhu? !

Pripremila: Vang Ping