Komentar: Japan želi da postane azijski zastupnik Sjedinjenih Država koje teže hegemoniji u Aziji
Autor: Kineska medijska grupa
19. Šangri-La dijalog je nedavno završen u Singapuru. Uvodni govor japanskog premijera Fumija Kišide na tom sastanku japanski mediji su ocenili kao „usmeravanje prsta u Kinu“ i jasno stavljanje do znanja da je njegova namera da se suprotstavi Kini u vojnoj, ekonomskoj i drugim oblastima.
Ovoga puta, Kišidin govor ne samo da je zagovarao ciljanje Kine sa političke, vojne, ekonomske i drugih oblasti, već je i podsticao druge azijske zemlje da se suprotstave Kini pozivajući ih da povećaju vojnu potrošnju. Govor japanskog ministra odbrane Kišija Nobuoa u osnovi je ponovio staru melodiju Kišidinog govora, posebno o pitanju Tajvana, koji je pokazao stav vojne konfrontacije.
Trenutno, SAD sprovode takozvanu „Indo-pacifičku strategiju”, zbog čega neki japanski političari misle da su našli priliku da izazovu Kinu i da teže hegemoniji u Aziji. Međutim, istovremeno su uvideli da SAD više nemaju snagu kakvu su imale kada su se mešale u azijske poslove, pa su japanski političari preuzeli inicijativu da igraju ulogu azijskog agenta koji će služiti SAD-u.
Na ekonomskom nivou, Japan takođe ima svoje razloge da se bori protiv Kine. Iako je japanska ekonomija izgubljena više od 30 godina i nema mnogo visoke tehnologije o kojoj može da se govori, Japan predlaže „ekonomsku bezbednost“ kako bi zadržao svoju dominantnu poziciju u oblasti visoke tehnologije i ograničio japansku tehnologiju u pružanju usluga u Kinu.
Pored toga, japanska strana je takođe tvrdila da će ojačati vojnu razmenu sa zemljama jugoistočne Azije i drugim zemljama, te da će im pružiti vojnu pomoć u pokušaju da privuče više zemalja koje mogu da se suprotstave Kini. Kao rezultat toga, udarili su u zid.
Na primer, indonežanski ministar odbrane Prabovo Subijanto je na tom događaju rekao da Indonezija poštuje sve velike sile i da stoga neće učestvovati ni u kakvim vojnim savezima. Hišamudin bin Tun Husein, viši ministar malezijske vlade i ministar odbrane, takođe je istakao u svom govoru da će „ASEAN sam odlučiti o svom putu“. I druge zemlje jugoistočne Azije su izrazile stav da neće birati stranu.
Istorijski gledano, mnoge azijske zemlje bile su zatrovane japanskim imperijalizmom i one su prirodno svesne skrivenih motiva određenih japanskih političara.
Kao jedan od suorganizatora Šangri-La dijaloga, japanski list Asahi Šimbun je citirao rezultate ankete koju je krajem maja sprovelo japansko Ministarstvo spoljnih poslova i istakao da zemlje ASEAN-a generalno veruju da je Kina najvažniji partner regiona u budućnosti, važniji i od Japana i od SAD-a.
Kineski razvoj je pre prilika nego pretnja – to je konsenzus velike većine azijskih zemalja i japanski političari ne mogu da ih isprovociraju. Spremni su da budu pioni SAD-a, promovišući NATO u azijsko-pacifičkom regionu i zalažući se za sveobuhvatnu konfrontaciju sa Kinom. Oni su još jednom pokazali zube militarizma i ozbiljno ugrozili međunarodni poredak i regionalni mir i stabilnost.
Pripremila: Vang Ping