Države na jugu Evrope očekuju 150.000 migranata ove godine

Mediteranske zemlje na glavnim migrantskim rutama u Evropi mogu da očekuju preko 150.000 migranata ove godine, jer nestašica hrane uzrokovana sukobom u Ukrajini preti da dovede do novog talasa migracija iz Afrike i sa Bliskog istoka.

„Ove godine se očekuje da će zemlje članice na prvoj liniji primiti više od 150.000 migranata“, rekao je kiparski ministar unutrašnjih poslova Nikos Nuris u subotu nakon sastanka sa kolegama ministrima takozvane grupe MED5 u Veneciji.

Oko 36.400 tražilaca azila i migranata već je sletelo u Italiju, Španiju, Grčku, Kipar i Maltu ove godine, nakon 123.318 dolazaka koliko ih je bilo u 2021. godini, pokazuju podaci agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Ukupni brojevi ostaju znatno ispod onih iz 2015. godine, kada je preko milion migranata stiglo u pet evropskih zemalja bežeći od siromaštva i sukoba širom Afrike i Bliskog istoka.

Nedostatak pšenice i drugih žitarica mogao bi da utiče na 1,4 milijarde ljudi, rekao je u petak krizni koordinator Ujedinjenih nacija Amin Avad, dodajući da su potrebni dodatni pregovori da bi se luke u Ukrajini deblokirale kako bi se izbegla glad i masovne migracije širom sveta.

Rusija i Ukrajina čine skoro trećinu globalnih zaliha pšenice, dok je Rusija takođe ključni izvoznik đubriva, a Ukrajina glavni dobavljač kukuruza i suncokretovog ulja.

„Ukoliko pšenica ostane blokirana u crnomorskim lukama, moramo očekivati veći priliv (migranata),“ rekla je u petak italijanska ministarka unutrašnjih poslova Lućijana Lamorgeze za SkiTG24.

„Zabrinuti smo, kao i sve zemlje na prvoj liniji“, istakla je Lamorgeze.

Pripremio: Bojan Pavlović