Kina: Korišćenje ekonomske međuzavisnosti kao oružje stvara poteškoće koje je napravio čovek i pojačava lokalne rizike
„Korišćenje ekonomske međuzavisnosti kao oružje samo će stvoriti poteškoće koje je napravio čovek i pojačaće lokalne rizike“ u globalizovanoj eri kada se svaki blagi poremećaj u lancu snabdevanja brzo prenosi i stvara efekat talasanja, rekao je u četvrtak stalni predstavnik Kine pri Ujedinjenim nacijama (UN ) Đang Đun.
Međunarodna zajednica treba da radi zajedno na stabilizaciji globalnog tržišta hrane, obezbeđivanju raznovrsnih zaliha hrane i olakšavanju trgovine poljoprivrednim proizvodima na globalnom nivou, podvukao je Džang na sastanku Saveta bezbednosti UN o bezbednosti hrane i sukobima.
„Važno je vratiti na međunarodno tržište poljoprivredne proizvode i đubriva iz Ukrajine, Rusije i Belorusije. Pozdravljamo napore generalnog sekretara UN u tom cilju“, istakao je on.
„Pozivamo na brzo uklanjanje ograničenja proizvodnje i izvoza hrane nametnutih jednostranim sankcijama kako bi se omogućio stabilan tok proizvodnje i snabdevanja hranom".
Džang je takođe naglasio važnost obezbeđivanja hitnih zaliha hrane i pomoći uz blagovremenu i ciljanu pomoć ugroženim grupama kao što su žene i deca.
O restrukturiranju i reformi globalnog sistema ishrane, Džang je rekao da „treba da promovišemo duboku transformaciju i poboljšamo otpornost globalnog sistema hrane“.
„Svetsku ponudu i potražnju za hranom karakteriše proizvodnja hrane koja je visoko koncentrisana u nekoliko zemalja, dok su zemlje potrošača geografski dobro raspršene. To čini ravnotežu ponude i potražnje hranom veoma ranjivom na ekstremne vremenske uslove, pandemije, oružane sukobe i druge vanredne i nepredviđene faktore“.
„Tri poljoprivredne agencije UN-a i međunarodne finansijske institucije treba da iskoriste svoje snage i da igraju aktivnu ulogu u analizi situacije, savetima o politici i koordinaciji pomoći i da pruže veću podršku zemljama u razvoju“,podvukao je on.
Džang je pozvao razvijene zemlje da smanje trgovinske i tehničke barijere i daju veću pomoć zemljama u razvoju u smislu finansiranja, tehnologije, pristupa tržištu i izgradnje kapaciteta, igrajući tako svoju ulogu u izgradnji efikasnog, otvorenog i pravednog globalnog sistema snabdevanja hranom.