Globalni ekonomski rast prekinut prelivanjem ukrajinske krize

Predviđa se da će se globalna ekonomija ove godine proširiti za samo 3,1 odsto, u odnosu na 4,0 odsto projektovanih u januaru, uglavnom zbog ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, prema najnovijem izveštaju UN o svetskoj ekonomskoj situaciji i izgledima (VESP), objavljenom u sredu.

Kao što pokazuje srednjegodišnja prognoza, sukob je poremetio krhki ekonomski oporavak od pandemije, što je dovelo do humanitarne krize u Evropi, porastom cena hrane i roba i pogoršanjem inflatornih pritisaka. Uz naglo povećanje cena hrane i energije, predviđa se da će globalna inflacija ove godine dostići 6,7 odsto, što je više nego duplo više od proseka od 2,9 odsto u periodu od 2010. do 2020. godine.

„Rat u Ukrajini – u svim svojim dimenzijama – pokreće krizu koja takođe razara globalna energetska tržišta, narušava finansijske sisteme i pogoršava ekstremnu ranjivost sveta u razvoju“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

„Potrebne su nam brze i odlučne akcije da osiguramo stabilan protok hrane i energije na otvorenim tržištima ukidanjem izvoznih ograničenja, dodeljivanjem viškova i rezervi onima kojima su potrebni i rešavanjem povećanja cena hrane kako bi se smirila volatilnost tržišta“, dodao je on. Pored najvećih svetskih ekonomija – Sjedinjenih Država, Kine i Evropske unije, izgledi za rast većine drugih razvijenih i ekonomija u razvoju su smanjeni.

Izgledi za cene energije i hrane su posebno sumorni za ekonomije u razvoju koje uvoze robu, a nesigurnost hrane je u porastu, posebno u Africi. Izveštaj VESP-a, koji je objavilo Odeljenje UN-a za ekonomska i socijalna pitanja (DESA), ispituje kako efekti prelivanja sukoba u Ukrajini utiču na različite regione. Pored tragičnih pogibija i humanitarne krize koja se razvija, ruska specijalna vojna operacija takođe je imala ozbiljan ekonomski uticaj na obe zemlje. Samo izbeglica trenutno ima više od 6 miliona.

Pogođene su i susedne ekonomije u centralnoj Aziji i Evropi, uključujući Evropsku uniju. Porast cena energije bio je šok za EU, koja je uvezla skoro 57,5 odsto svoje ukupne potrošnje energije 2020. Predviđa se da će privreda rasti za samo 2,7 odsto umesto 3,9 odsto predviđenih u januaru.

Skoro četvrtina evropske potrošnje energije u 2020. dolazi od nafte i prirodnog gasa uvezenih iz Rusije, a nagli prekid tokova će verovatno dovesti do povećanja cena energije i inflatornih pritisaka. Zemlje članice EU iz istočne Evrope i baltičkog regiona su ozbiljno pogođene jer već imaju stope inflacije znatno iznad proseka EU, navodi se u izveštaju.

Zemlje u razvoju i najmanje razvijene zemlje (LDC) suočavaju se sa visokom inflacijom, što smanjuje stvarni prihod domaćinstava. To je posebno tačno u zemljama u razvoju, gde je siromaštvo zastupljenije, rast plata ograničen, a fiskalna podrška za ublažavanje uticaja viših cena nafte i hrane je ograničena.

Pripremio: Stevan Bulat