MMF traži 15 milijardi dolara podrške za 2022. za upravljanje dugoročnim rizikom od KOVID-a

Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je u utorak zemlje širom sveta da obezbede bespovratna sredstva od 15 milijardi dolara ove godine i 10 milijardi dolara godišnje nakon toga za upravljanje dugoročnim rizicima od KOVID-19.

MMF je, u partnerstvu sa Koalicijom za inovacije u pripremi za epidemiju (CEPI), Globalnim fondom i Velkom Trastom, dao preporuku u radnom dokumentu pod nazivom „Globalna strategija za upravljanje dugoročnim rizicima od KOVID-19“ apelovao na „sveobuhvatniji“ i „integrisani“ odgovor međunarodne zajednice na pandemiju.

„Sada je očigledno da će KOVID-19 biti sa nama dugoročno, a postoje veoma različiti scenariji kako bi mogao da evoluira, od blagog endemskog do opasnog scenarija“, navodi se u radnom dokumentu. „Ova realizacija zahteva novu strategiju koja upravlja i neizvesnošću i dugoročnim rizicima KOVID-19. “

„Generalno gledano, zdravstvena bezbednost je ekonomska sigurnost“, rekla je prva zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinat, koja je ranije bila glavni ekonomista Fonda. „Međunarodna zajednica treba da prepozna da njeno finansiranje pandemije predstavlja sistemski rizik za globalnu ekonomiju.

Gopinat je primetila da MMF-ov januarski izveštaj o svetskoj ekonomskoj prognozi procenjuje da će kumulativni gubici od pandemije biti 13,8 milijardi dolara od 2020. do 2024. godine. „Cena neaktivnosti za sve nas je veoma visoka. Moramo da delujemo odmah“, rekla je ona.

Piter Sends, izvršni direktor Globalnog fonda, smatra da će sledeća faza borbe protiv KOVID-19 biti drugačija. „Pred nama je duga borba protiv virusa koji nastavlja da evoluira. Tako da moramo preći na održiviji odgovor koji prepoznaje veze između reagovanja na KOVID-19, borbe protiv ranijih pandemija HIV-a, tuberkuloze i malarije,kao i priprema za buduće pretnje pandemijom“, rekao je on.

List je takođe pokazao da je jedna od opasnih tekovina pandemije KOVID-19, pogoršana posledicama rusko-ukrajinskog sukoba, oslabljeni kapacitet u zemljama u razvoju da ulažu u svoje stanovništvo (uključujući i ljude u zdravstvu) u kombinaciji sa manjim apetitom za bespovratnu podršku razvoju pošto zemlje daju prioritet svojim ekonomijama.

Pripremio: Stevan Bulat