Japan i otpuštanje radioaktivne vode

piše: Dr Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Zemljotres, koji je marta 2011. godine pogodio Japan, uzrokovao je i tešku havariju u nuklearnoj elektrani Fukušima – otopila su se tri od postojećih šest nuklearnih reaktora. Kako bi se bar u nekoj meri obezbedilo hlađenje atomskog goriva u reaktorima, odmah se počelo sa neprekidnim dolivanjem vode. Tako se, tokom jedne decenije, svakodnevno „proizvodilo“ 170 tona kontaminirane vode, odnosno, ukupno nešto više od jednog miliona tona. Radioaktivna voda se odlagala u tankovima elektrane, međutim, pošto se njihovi kapaciteti stalno smanjuju, otvorilo se pitanje daljeg raspolaganja. Ovo pitanje je, sasvim opravdano, izazvalo zabrinutost kako stanovnika Japana, tako i susednih država, budući da se kao jedna od mogućih opcija pojavila opcija ispuštanja vode u more.

Argumenti Vlade Japana i rukovodilaca nuklearnih postrojenja su da se kontaminirana voda prerađuje primenom napredne tehnike i da se na taj način spušta nivo radioaktivnosti na onaj koji je bezbedan za ljude. Međutim, ono što se ne pominje jeste da tricijum, radioaktivni izotop vodonika, nije moguće otkloniti u tom procesu prečišćavanja. Posebnu opasnost za živi svet predstavlja osobina tricijuma da se vezuje za molekule vode, pa se kroz organizam i kreće kao voda. Poput svih radioaktivnih elemenata, i uticaj tricijuma može biti somatski, ali i genetski. Drugim rečima, efekti zračenja se mogu odraziti kako na pojedinca, tako i na njegovo potomstvo.

Uprkos svim tim saznanjima, većinski negativnom stavu i japanske i javnosti drugih država, japanska vlada je, u nedelji održavanja samita o klimatskim promenama, objavila svoju odluku da će za dve godine početi sa otpuštanjem radioktivne vode u more. Ovakva odluka se kosi sa nastupima koje Japan ima u međunarodnim organizacijama koje se zalažu za očuvanje životne sredine i otklanjanje svih negativnih posledica aktuelnih klimatskih promena.

Dalje, ovakva odluka odraz je i nebrige prema sopstvenom stanovništvu, naročito ribarima koji od mora žive. Opšte je poznato da se oni i dalje nisu oporavili od krize nakon katastrofe u Fukušimi, tada zbog zabrane izlova, a samo se može pretpostaviti sa kolikim gubicima će biti suočeni nakon otpuštanja radioaktivne vode. Poznato je da mnoge zemlje i dalje imaju rigorozne mere kontrole ribe koju uvoze iz Japana, uključujući i zabranu uvoza iz pojedinih oblasti. Iz tog razloga su udruženja ribara uložila oštar protest japanskoj vladi.

Reakcije spolja su jednako oštre. Tradicionalni partner i saveznik Japana, Južna Koreja je čak najavila i mogućnost obraćanja međunarodnim pravosudnim institucijama kako bi sprečila Japan da izazove još veću ekološku katastrofu.

U vezi sa aktuelnim problemom, Kina insistira na objavljivanju tačnih informacija o sastavu radioaktivne vode i traži prethodnu temeljnu procenu njenog mogućeg uticaja na životnu sredinu. Kineski zvaničnici su pozvali Japan da odluke, čije sprovođenje može da ima posledice i po druge države, naročito susedne, ne donosi sam, već uz konsultacije.