Komentar: Pominjanje Kine u zajedničkom saopštenju SAD-a i Japana je apsurdno

Autor: Kineska medijska grupa

SAD i Japan nedavno su održali sastanak na visokom nivou u formatu „2+2“ u Tokiju. Ironično je da se kaže da su to bili američko-japanski pregovori, a da je glavni protagonista tih razgovora bila Kina. Sudeći prema sadržaju razgovora, jasna je namera Sjedinjenih Država da svoje saveznike odvuče od Kine.

Sadržaji američko-japanskog sastanka uključuju pitanja Istočnokineskog mora, Južnokineskog mora, Diaoju ostrva, Tajvanskog moreuza, Sinđijanga i Hongkonga. Prema rečima japanskog ministra spoljnih poslova Tošimicu Motegija, većina razgovora sa SAD-om je povezana sa Kinom. U zajedničkom saopštenju, dve strane su direktno imenovale Kinu, izjavivši da kineske akcije „nisu u skladu sa međunarodnim poretkom“. Ova izjava zanemarila je činjenice i istinu i predstavlja još jedan u nizu dokaza sramote SAD-a i Japana i mešanja u unutrašnje poslove Kine.

Međutim, iako SAD i Japan imaju visok ton pokazivanja snage protiv Kine, spoljni svet nije video nikakve suštinske mere. To čini da američko-japanski razgovori "2 + 2" više liče na politički performans, a dve strane zapravo imaju svoje kalkulacije.

Što se tiče SAD-a, dvojica visokih zvaničnika, državni sekretar i ministar odbrane, izabrali su Japan za prvu posetu, koja ne samo da ima za cilj sprovođenje indo-pacifičke strategije, već takođe naglašava želju Vašingtona da se obnove bliski odnosi sa Tokijom. Zbog svog dubokog oslanjanja na SAD u nacionalnoj odbrani i u teritorijalnim sporovima sa Kinom, Japan treba da prigrli bedro SAD-a i da postane regionalna sila. Istovremeno, pokazivanje snage Kini takođe je unutrašnja politička potreba japanske vlade da poveća nivo podrške u zemlji.

Vredi napomenuti da se u američko-japanskom zajedničkom saopštenju pominje da se „Američko-japanski sporazum o bezbednosti“ odnosi na ostrva Diaoju, što čini vojni savez dveju strana još intenzivnijim. Kao što svi znaju, ostrvo Diaoju i njemu pridružena ostrva pripadaju teritoriji Kine, a „Američko-japanski sporazum o bezbednosti“ proizvod je hladnog rata. Taj sporazum ne bi trebalo da šteti interesima trećih strana, a kamoli da ugrožava regionalni mir i stabilnost.

Sjedinjene Države i Japan se pridržavaju mentaliteta hladnog rata, namerno se upuštaju u grupnu konfrontaciju i pokušavaju da stvore antikinesko okruženje, što je u suprotnosti sa trendom svetskog razvoja. Kineski razvoj je prilika za svet, a ne izazov. Ukoliko SAD i Japan to ne priznaju, bez obzira o koliko bliskom savezu je reč, on će na kraju postati okov koji ograničava njihov lični razvoj i uneće haos u regionalni razvoj.

Pripremila: Vang Ping